Будући да има полусушну климу, Иран се увек суочавао са проблемом недостатка воде, због чега је изградња брана одувек представљала приоритет.
Пре исламске револуције било је оперативно 19 акумулационих брана са капацитетом акумулације од 13 милијарди кубних метара (око 25%) и подесивог годишњег водног капацитета, што је постигнуто уз помоћ страних инжењера.
Након исламске револуције: Ослањајући се на способност домаћих стручњака у погон је стављено 165 акумулационих брана са укупном запремином од око 51 милијарди кубних метара (односно 75%) и подесивог водног капацитета од 37 милијарди кубних метара. На овај начин, осим постизања самосталности у изградњи брана, Иран је, такође, заузео треће место у свету у конструкцији брана и извозу услуга везаних за ову област у више од 20 земаља, одмах иза Кине и Турске.
