У последњим годинама свете одбране коришћени су релативно просте летилице са ограниченим способностима, а њихове невероватне могућности привукле су пажњу корисника и војних заповедника; тако да су од краја наметнутог рата па до данас уврштене у ирански одбрамбени арсенал. Предности дронова су у томе што су трошкови њихове израде и неопходно техничко знање много мањи од авиона од којих праве мању буку, за њихово управљање није потребан пилот чиме се чувају сопствене снаге, и на крају, у већини случајева не захтевају аеродром или писту. Из ових разлога је веома тешко идентификовати и циљати дронове; а у већини случајева трошкови њиховог циљања надилазе цену њихове израде.
Операције иранских беспилотних летелица изведене приликом снимања база на ширем простору региона, затим против такфиријских снага на територији Сирије и операције ових летилица повезане са либанским снагама отпора „Хезболах“ у Либану, указују на то да је Иран у великој мери овладао овом технологијом. Исламска Република производи широк спектар беспилотних летелица, које су међу најнапреднијим на свету: то су дронови попут Шахед 129, Абабил, Мохаџер …
Иран је трећа земља након Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства која има способност производње беспилотних летилица.
