Ислам

Ислам је вековима доминантна и службена религија Ирана. Постојање бројних џамија указује на непрекинуто присуство ислама у иранском друштву. Ислам је реч арапског порекла која означава "покоравање, преданост", а њен следбеник је муслиман, што значи онај који је покоран и предан (Богу).

Ислам је религија чији принципи обухватају све аспекте живота. Муслимани верују да се сви без разлике - индивидуалци, групе и владе - морају покорити Божјој вољи онако како је она изложена у Кур'ану, коју сматрају Књигом објављеном посланику Мухамеду (с.а.в.с.) од Бога. Кур'ан учи да је Бог Један и да нема саучесника. Он је Створитељ свега, и Онај Који има апсолутну власт над свима. Верници у Бога, који буду покорни Његовим наредбама, као награду за њихову покорност и веру, заслужиће вечни живот препун обиља и награда и отићи у рај (џенет), док ће охоли и непокорни порицатељи бити осуђени на вечити боравак у најтежим могућим условима, тј. паклу (џехенем).

Од почетка стварања Бог је слао Своје посланике, као што су Мојсије и Исус, са упутом неопходном за достизање вечног живота, у низу који је кулминирао објавом Мухамеду (с.а.в.с.), која је као таква савршена Божија Реч (Кур'ан). Ислам се састоји од пет великих дужности, или стубова. То су:

(1) шехадет, или искрено сведочење вере у Божје Јединство, и
     посланство Мухамеда (с.а.в.с.),
(2) салат, или молитва која се обавља у назначено време пет пута
     у току дана,
(3) зекат, односно милостиња која се из захвалности према
     Божанској милости даје онима којима је најпотребније,
(4) пост у светом месецу Рамазану,
(5) хаџ, односно ходочашће у Меку, који се по могућству мора обавити
     једном у току живота.

Свети закон ислама, шеријат, је закон који обухвата све аспекте човековог живота, а не само верску праксу. Шеријат прописује и дефинише исламски начин живота.

Највећи део муслиманског становништва Ирана (а према статистици из 1986. године тачно 98,5%) припада шиитском огранку, једној од две највеће постојеће гране ислама. Ирански шиизам је дванаестоимамски шиизам, који се одликује веровањем да се Божија порука човечанству преносила преко посланика Мухамеда (с.а.в.с.) и дванаесторице имама (а.с.), који су били историјске личности. Посебна карактеристика ове гране ислама јесте веровање да је последњи имам, Махди (а.с.), рођен 868. године, још увек жив, и да почев од свог најранијег детињства, тачније од 872. године, живи у скровитости, из које и даље упућује муслимане, а да ће се пре Смака света појавити као спасилац човечанства. Шиитска веровања Иранаца умногоме обележавају њихове обичаје, а један од најупечатљивијих су светковање или жаловање у данима који су везани за рођење или погибију неког од шиитских имама.

 
О Ирану