Државни симболи Ирана

Важећа државна застава Ирана усвојена је 29. јула 1980. године, и представља осврт на промене које је Ирану донела Исламска револуција. Основни план заставе представљају три хоризонталне траке - зелена на врху, бела у средини и црвена на дну - што симболизује ислам, мир и одважност. Овај основни план у употреби је још од почетка 20тог века.

Државни грб Ирана црвене је боје и смештен је у центар средишње беле траке, што има више значења. Основно значење грба, пак, јесте геометријски симетрична форма речи "Аллах" (
الله ), као и преклапањем сегмената добијен симбол кључног мотива ислама "Ла Илаха Илла Аллах" што значи "Нема другог Бога сем Алаха" (сама реч Аллах, уствари, значи Бог, те би ово дословце било "Нема другог Бога осим Бога"), који формира монограм. Грб се састоји од симболичке представе четири полумесеца и мача. Четири полумесеца образују реч "Аллах" с десна на лево први полумесец представља слово 'Алеф' (А), други представља слово 'Лаам' (Л), мач у виду усправне линије у средини јесте друго 'Лаам', а трећи и четврти полумесец заједно формирају слово 'Хе' (Х). Изнад мача, у центру грба, налази се ташдид (дијакритички знак за удвајање гласова, који личи на слово W, односно на отворену књигу). Мач представља моћну и независну државу. Сам облик грба одабран је како би подсећао људе на црвену лалу, у знак сећања на многе, углавном младе људе који су дали своје животе за Иран, а у складу са народним веровањем да црвене лале расту на местима где је проливена крв светих мученика, чиме се одаје почаст патриотизму и пожртвовању. Грб такође има велике сличности и са древним симболима из времена Сасанида које се најчешће срећу на краљевским крунама и кованицама. Нацрт за овај симбол дао је Хамид Надими, а званично га је одобрио Ајатолах Хомеини 9. маја 1980 године, од када је у званичној употреби у Ирану.

С друге стране, још једна димензија значења грба Ирана може се интерпретирати на следећи начин:

- Аллах - у основи грба представља значај Исламске Републике, границу постојања, људски раст и развој у правцу Алаха.

- Ташдид - књига, пионирска школа ислама, Таухид (јединство са Богом), основни принцип религије.

- Мач - или сабља у средњој вертикали представља симбол моћи и солидарности, заједно са симболом чврстине и строгости (челик).

- Четири полумесеца којима је симболизован Алах подсећа на биљку, самим тим и на раст и развој.

- Пет основних делова грба, мач и полумесеци, симболизују пет основних принципа ислама, са обједињујућим Таухидом између вертикалне и главне гране.

- Композиција потпуне симетрије симболизује равнотежу и еквилибријум.

- Мотив "Нема Бога осим Бога" представља суштину јединства (Таухид), негацију свих других сила осим божије (што се огледа у "Ни Исток ни Запад" политици Ирана).

- Аллах и сфера као оквирни склоп представљају борбу за успостављање уједињеног друштва и универзалне власти угњетених (мостаз'афина).

Додатне промене на застави Ирана уведене су непосредно након Револуције, а у виду натписа на ивицама између беле и зелене и беле и црвене траке, који гласи "Аллаху Акбар" ("Бог је велики"). На застави је овај мотив исписан 22 пута (по 11 у сваком од два реда), а представља 22 дан 11 месеца (Бахмана) по Персијском календару - дан Исламске револуције (22 Бахман 1357, илити 11. фебруар 1979. године). Додавањем овог натписа Иранска застава учињена је неопозивом и незамењивом.

Занимљиво је још напоменути и да је грб Ирана уврштен у Unicode кодни распоред симбола, под категоријом 'Остали симболи', кодни знак U+262B.

Националну химну Исламске Републике Иран (персијски: سرود ملی جمهوری اسلامی ایران ; латинична транскрипција: "Sorood-e Melli-e Jomhoori-e Eslami-e Iran" или "Sorood-e Melli-ye Jomhoori-ye Eslami-ye Iran") компоновао је Хасан Ријахи, док је текст креирало више аутора. Ова химна је усвојена 1990. године, заменивши дотадашњу химну "Еј Иран" која је била на снази у време Ајатолаха Хомеинија.

Изворни текст химне Ирана
Латинична транскрипцијаПревод
سر زد از افق، مهر خاورانSar zad az ofoq mehr-e-khâvarânСа хоризонта на истоку светлост 1 се јави
فروغ دیده ی حق باورانForuq-e-dideye haq bâvarânу очима поклоника правде и љубави 2
بهمن، فرّ ایمان ماستBahman, farr-e-imân-e-mâstБахман 3 врхунац је наше вере суште
پیامت ای امام، استقلال، آزادیPayâmat ey Emâm, esteqlâl, âzâdi,Поука је твоја, о Имаме 4 , о самосталности 5 и слободи
نقش جان ماستnaqsh-e-jân-e-mâstусађена нам је у душе.
شهیدان، پیچیده در گوش زمان فریادتانShahidân, pichide dar gush-e-zamân faryâdetânО сви Свети! Гласови ваши кроз вечност одјекују:
پاینده مانی و جاودانPâyande mâniyo jâvedânНек нам живи, нек нам траје, нек нам вечна буде,
جمهوری اسلامی ایرانJomhuri-ye-eslâmi-ye-IrânИсламска Република Иран.
1 Mehr: сунце; светлост; љубав; блаженство
2 Haq: истина; правда; правдољубивост; Бог
3 Bahman: благородност; месец у којем се одиграла Исламска револуција
4 Еmam: вођа; титула Ајатолаха Хомеинија
5 Esteqlal: самосталност; независност

 
О Ирану