Књижевност

Најстарији постојећи текстови на персијском су записи уклесани у стенама, који имају искључиво историјски значај. Прва већа дела су зороастријски и пахлави текстови настали у време Парта и Сасанида. Осим Авеста које су значајне како са књижевног тако и са верског становишта, Иран поседује мање или више комплетна дела на пахлави језику у којима се износе верске доктрине и пракса, и даје хроника сасанидске историје.

Неки од тих ранијих текстова послужили су као инспирација за књижевна ремек-дела као што је Фeрдoсијева Књига краљева (Шахнаме). Међутим, тек када је савремени персијски, који поседује богат речник, делимично изведен из арапског језика, постао сасвим распрострањен, персијска књижевност почела је стварно да се развија и да се постепено сврстава у ред великих светских књижевности.

Током два века након увођења ислама у Иран, персијски песници су се углавном изражавали на арапском језику. Они су знатно допринели развоју граматике тог језика, на коме су писали чак и поезију. Арапска поезија оставила је дубок утицај на персијски језик због чињенице да су ирански песници веома често усвајали типично арапске форме стихова. Персијска књижевност чије се историја непрекидно развијала у току једанаест векова, спада у велике светске књижевности. Њен утицај осећао се од предела Кинеског зида до Средоземног мора. И у Европи, неколико средњовековних књижевних стилова било је под тим утицајем. Мада је, на жалост, повремено уочена склоност ка вербализму у разним жанровима писаних дела, ипак, персијски језик је могао да изрази оно што је мали број језика могао, као на пример, пролазност живота на земји, и његова безначајност када је човек испуњен свешћу о Божанском блаженству. Али, исто тако и радости и лепоту која нам, упркос свему, даје смисао битисања на земљи.

Међу најпознатије писце који су исторемено били и филозофи и научници и муслимански гностици, треба поменути Хајама, Румија, Садија и Хафиза.

Омар Хајам (умро 1123. године) на Западу познат као аутор славних Рубаија био је такође и астроном и истакнути научник. Овог славног песника катрена, математичара и филозофа, са западним светом упознао је Едвард Фицџералд преко превода на енглески језик.

Џелалудин Руми (1207 - 1273), познатији као Руми или Мевлана, највећи је песник-мистик који је икад писао на персијском. Ниједан други песник није извршио такав утицај на духовни живот својих суграђана као тај велики гностичар и уметник. Руми је аутор Маснавија - мистичног коментара Свете књиге, који је доживео највишу част ба буде названа "Кур'ан на персијском". Ово ремек-дело превео је Рејнолд Николсон у осам томова, који су један по један штампани између 1925. и 1940. године.

Сади (1184 - 1291). Стил персијске прозе и поезије достигао је највиши степен савршенства у делима тог песника из Шираза, познатог и цењеног широм Истока. Садијево ремек-дело је Ђулистан (Ружичњак). Његове мудре изреке још увек се цитирају на Истоку, јер је Сади, више него било који други писац, преточио у речи ставове и моралне тенденције Иранаца и других муслиманских народа.

Хафез (1325 - 1388) највећи лирски песник на персијском језику, такође, је родом из Шираза у којем је провео скоро читав свој живот. Његове песме изражавају најдубље духовне доктрине ислама, изложене у Кур'ану. Ниједан други песник на персијском језику није успео да достигне то савршенство и пренесе оно што душа у стварности преживљава. Хафизова збирка поезије Диван, једно је од најзначајнијих дела персијске књижевности. Ово ремек-дело, заједно са Кур'аном и збирком прописа које су поставили посланик (с.а.в.с.) и имами (с.а.), најечешће се може наћи у сваком иранском дому.

 
О Ирану