Исламски период

У овом периоду, исламска архитектура у Ирану направила је огромне кораке нарочито у погледу верских објеката, захваљујући изградњи џамија. Нова религија усвојила је технику коришћену под Сасанидима, а тип џамије са централном куполом и два минарета постепено је постало правило. Ове форме, које су данас постале карактеристичне за иранску џамију, дају посебан изглед градовима и насељима Ирана. Неколико великих џамија из селџучког периода још постоји, међу њима је Централна џамија (Масђеде Ђа'ме) у Исфахану, која показује савршенство које је била достигла архитектура овог времена. Нарочито је било распрострањено коришћење орнамената прављених од цигала. Под Тимуридима и Сафавидима, куполе и минарети све више су добијали свој коначан облик, а коришћење плоча од глазираног фајанса, које је касније постало типично за све персијске верске грађевине, постало је све чешће.

Ремек-дела, као на пример џамија шејха Лoтфoлаха у Исфахану, као и џамије и маузолеји у Самарканду, представљају дивне илустрације разноликости употребе глазираних плочица прекривених арабескама цветних шара и кур'анским ајетима, за украшавање својих зграда. Нарочито Исфахан, престоница Сафавида, са својим бројним џамијама, дворцима, мостовима и каравансарајима, прави је бисер архитектуре из тог изузетног периода. Утицај иранске архитектуре био је изузетно велик у то време у Индији а чувени споменици, као што је Таџ Махал, садрже многе елементе преузете из те архитектонске традиције.

 
О Ирану