Језици

Персијски (фарси) је службени језик Ирана. Припада породици индо-европских језика, која се дели на укупно дванаест група: индијска (аријска), јерменска, грчка, албанска, италска, келтска, германска, словенска, балтичка, тохарска, хетитска и иранска. Историја групе иранских језика започиње још у седмом веку пре нове ере. Персијски је најзначајнији у групи иранских језика и једини за кога је, на основу писмених споменика, доказано да је постојао као стари, језик средњег доба и савремени језик. Као индоевропски језик, персијски има одређених сличности са осталим језицима из индо-европске породице, а нарочито са енглеским и француским. Са француским га везује начин наглашавања, посебно код последњег слога, а са енглеским нејасно изговарање самогласника, као и одређени други елементи. Персијски се говори у Ирану, Авганистану, Таџикистану и суседним државама. Укупни број људи који говоре фарси је око 110 милиона и по броју људи који га говоре у свету рангиран је на 19 месту.

Персијски језик је у свом развоју имао три главна периода, стари персијски језик (језик Авесте и Даријевих написа), средњи персијски језик (пахлави) и нови персијски језик, или само, персијски. Он датира од момента прихватања арапског алфабета око 650 године н.е., када је, у време отпочињања исламског утицаја, попримио велики број арапских речи, прерастајући у један изванредно богат језик. Персијски језик је претрпео тако мале промене у току читавог задњег миленијума, да образовани Иранац може читати рукописе сачињене вековима уназад без посебних тешкоћа.

Непобитна је чињеница да је Кур'ан извршио велики утицај на персијски језик. Овај богати и лепи језик постао је, под тим утицајем, још богатији и лепши. Ако је реч песника Садија пријатна и привлачна, то је због њене усаглашености са Кур'аном. Књига чије речи су највише коришћене у персијском језику је сам Кур'ан. Већина Иранаца је непосредно након спуштања Објаве, примила ислам од срца, успостављајући одмах директан контакт са њеним главним извором, што је, даље узроковало да је велики број људи доспео до спознаје вере на једном високом нивоу. Учење Кур'ана је било обавезно у старим иранским школама, па су се деца од најранијег детињства навикавала на језик Кур'ана, обогаћујући свој сопствени речник. Путем молитви, које се обављају на арапском језику у читавом исламском свету, велики број мање писмених становника је, такође, упознао многе арапске и кур'анске речи, што је био још један пут којим су кур'анске речи прешле у персијски.

Персијски је, након арапског, најважнији исламски језик, који је коришћен као главни књижевни и културни језик на широким просторима од Кине до Турске. Оставио је снажан траг у турском и урду, а преко турског језика извршио је утицај и на велики број других језика, укључујући и српски.

Велики број речи које се учестало користе у данашњем савременом српском језику персијског су порекла:

- амбар, азур, аџдаја
- бабо, базар, баџа, баждар, бакшиш, барабар, башта, баштован, бећар, бедак, бехар, берберин
безистан, бор, боракс, бостан, бошча, боза, буразер, бурек, бурегџија
- чарапа, чардак, чарка, чаршаф, чаршија, черкеш, чесма, чифчија, чинија, чирак, чобанин, чоја
чорба, чунак
- ћар, ћаса, ћела, ћемане, ћилибар, ћилим, ћора, ћорсокак, ћоса, ћоше
- дада, дар-мар, дембел, дервиш, дилбер, диван, дугме, дунђерлук, душманин
- џамбас, џигерица, џумбус
- ђердап, ђевђир, ђул
- ферман
- гунгула
- хоџа
- ибришим
- јадац, јагма, јаран, јоргован
- кафтан, кајгана, калуп, караван, каур, кавга, кавгаџија, казан, кеса, кумбара
- лагум, лала, ленгер, леш, лимун, лола
- мана, маја, механа, минђуша, мердевине, мезе, минтан, мурдара, муштулук
- нафта, нар, наранџа, наргила, нишан, нишанџија, наут
- пајдаш, памук, памуклија, панџа, папуча, пара (новац), паралија, парче, патлиџан, пазар
пеливан, пејгамбер, пекмез, пенџер, перчин, пешкир, пихтије, пилав, пиљар, пиринач
- ренде, русвај
- самуровина, сарај, сердар, синџир, сирће, спахија, спанаћ
- шах (цар), шалваре, сећер, шегрт, шенлучење, шимшир, шира, шкембе
- тамбура, тане, тараба, тарана, тава, тазе, теразије, тестера, тестија, тезга, тимар, тов,
тулипан, туршија
- вишња
- зулуф, зурла...

У српском језику постоји можда још већи број речи персијског порекла, које се мање користе и мање су познате, али ипак чине саставни део српскога речника, као на пример реч падишах, у значењу цар, владар, ("Чујеш мене султан падишаху!"), пачариз, у значењу штета, квар, ("Има Дмитар четрдесет слуга, те Турцима пачариза гради; Он разбија хане и дућане"), пајдак, у значењу кратки чибук, ("Крње луле, чибуци пајдаци, по томе се познају Бошњаци"), шиша, у значењу боца ("У руци му од мастике шиша..."), ајна, у значењу огледало, ("Сјаји се као ајна")...

Много персијско-турских, (абдесил, акче-тахта, акшам, алаџа, алат, ашчилук, ашчиница, бабалук, бахтлија, барјактар, баксуз, бамбадава, Баш-чаршија) као и персијско-арапских речи, (абу-хајат, ахднама, алабахтуна, бадава, бадаваџија, бајдала) продрло је у српски речник што сведочи о знатном утицају персијског на српски језик.

Међутим, ту се не завршава сличност између два језика. У персијском и српском постоје речи које су страног порекла у односу на оба језика, али које су се у њима одомаћиле, попут речи бадем, зејтин, бајрам.

Чак и данас, персијски се говори на широким просторима који прелазе границе данашњег Ирана, у Авганистану, Таџикистану, Пакистану, Индији, Персијском заливу и у источној Африци.

Остали језици које се говоре у Ирану, не рачунајући турски и арапски, рачвају се из иранске језичке групе, као што су балучи, курдски и лури. Јерменска етничка заједница је са својим разноврсним наслеђем задржала и свој индо-европски језички идентитет и свој јерменски језик. Међутим, мора се истаћи да читава популација говори персијски. Енглески, као други језик, разуме се у већини градова, посебно у туристичким, а француским влада већина стручног кадра. Заправо, француски је био други језик који се учио у школама или користио у администрацији. Персијски језик спада у онај круг језика за чијим учењем постоји повећано инетерсовање у свету. Новина је да се, након неколико деценија паузе, персијски језик може изучавати и на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

 
О Ирану