Древна Персија

На основу истраживања археолошких налаза, остатака грнчарије, кипова и натписа у стенама, сматра се да је историја Ирана започела око 8.000 година пре нове ере, када су почеле да настају прве земљорадничке насеобине попут Чога Бонут, Шуш (Суса - 7.000 година пре н.е.), или Чога Миш (6.800 година пер н.е).

Први писани трагови из 3. миленијума пре нове ере сведоче о постојању низа краљевстава на Иранском платоу обједињених под називом Елам.

Историја Ирана као државне целине сеже у период VIII односно IX века пре н.е. Негде је у то време, аријско племе из Међена, према Херодоту и Крозајсу, у западном Ирану утемељило централну власт коју је 550. године пре н.е. свргнуо ахаменидски владар Кир. Међанска власт покривала је матично подручје, Персис и делове Месопотамије. Из тог времена потиче камена плоча која се неко време чувала, да би касније била уништена.

У време краља Дарија (521 - 485 пре н.е.), најмоћнијег владара Ахаменида, када је ова династија била на врхунцу своје моћи, Иранци су имали службени језик, писмо и богату традицију. По његовом наређењу на планини Бисутун постављена је велика камена плоча са натписима, која осим општег историјског има и културни значај. Она представља најстарији и најдетаљнији текст написан на древном персијском језику. Текст свете књиге Авесте преносио се и чувао усменим путем, све до записивања које је уследило у каснијим вековима.

Ахаменидска династија је нестала 330. године пре н.е., када је Александар Македонски у свом  налету опљачкао и спалио њену престоницу Персеполис и убио Дарија III. Од тада па до 250. године пре н.е. Ираном су владали Грци, потомци Александровог генерала Селекуса, који је после његове смрти основао нову династију. Тачку на грчку владавину Ираном ставио је Арашк, који је у Хорасану основао партску династију, постепено истерао Грке из Ирана и владао до 226. пре н.е. Партска краљевина се у зениту своје моћи простирала од Хинду Куша и Пенџаба на истоку, од Каспијског језера скоро до Кавказа на северу, Оманског залива и Персијског залива на југу, и Еуфрата на западу. Партска власт је била инфицирана грчком културом и имала је карактеристике феудализма. 224. године пре н.е. последњег партског краља убио је Ардешир Бабакан, оснивач сасанидске династије. Он је успео да порази многе већ формиране локалне управе и учврсти моћну, централну власт. У то време први пут је зороастријска религија проглашена за званичну религију царства.

После Ардеширове смрти 241. године, на престо је дошао његов син Шапур I. У току следећих 40 година седморица његових наследника су владали Ираном. Сасанидска династија је нестала 652. године када је поражена од муслиманско-арапских освајача. Главни узрок њеног пораза била је широко распрострањена анархија и општа корупција у власти.

 
О Ирану