Радна снага

Питање запослености и стварања прилика за отварање радних места, спада у ред приоритета свих влада, а посебно оних које имају ослонац у народу. У исламском Ирану, након тријумфа Револуције, питање пораста незапослености становништва, посебно омладине, увек је помињано као велики друштвено-економски проблем. За време осмогодишњег рата са Ираком, велики број производно-индустријских погона на југу земље престао је да ради, па је велики број запослених остао без посла. У исто време, обезбеђивање ратних потреба ограничило је финансијске могућности за инвестирање економских пројеката и трговачког просперитета, чиме је порасла стопа незапослености у земљи, и поред тога што су наметнути рат и обезбеђивање потреба за свету одбрану упослили један део омладине.

Према постојећој статистици, у Ирану је 1993. било 13,82 милиона запослених, а просек незапослених кретао се у границама од 11,4% за рад способног становништва. Године 1989. у земљи је било око 15,3 % за рад способног становништва, а у периоду од 1989 - 1993. број запослених је годишње растао 3,8%. Узрок оваквог напретка јесте оживљавање економске активности у овом периоду, што је довело до отварања нових радних места. Од 60 милиона становника, колико је имао Иран према подацима из задњег пописа, 17,7 милиона је крајем 1995. године било активно запослено, а од тога 15,8 милиона је било у радном односу. Сагласно овим подацима, незапослено је било око 1,9 милиона људи, или 10,8% од оних који активно раде. Горњи подаци показују да се, обзиром на пораст становништва, просек незапослених од 11,4% активно запослених из 1993. године смањио на цифру од 10,8%.

 
О Ирану