Практичне мере консолидације регионалних и међународних односа

1. Техерански самит и односи са исламским земљама

Успешно одржавање 8. самита шефова држава Организације исламске конференције (ОИЦ) у Техерану, који је отворен говорима вође Исламске револуције и председника Исламске Републике Ирана, спада у ред значајних политичких догађаја не само у постреволуционарној историји већ и у последњих педесет година. Учешће водећих исламских земаља на највишем нивоу на Техеранском самиту, створило је прилику да се на дневни ред ставе ургентна и осетљива питања муслиманског света, као што је проблем Палестине, као питање неодвојиво од исламског света. Као резултат Самита, значај и ауторитет Ирана били су удвостручени у свету. Техерански самит поништио је напоре неких сила да изолују Иран на међународном нивоу и да угуше поруку Исламске револуције Ирана. Била је то прилика да се доказе да су иранска национална сигурност и интереси јачи него икад. Извршене припреме за одржавање конференције таквих пропорција, стотине високих страних гостију, новинара и дописника међународних медија, завршавање зграде конференције у веома кратком периоду, све су то били знаци капацитета Ирана и одлучности иранских стручњака да изврше изванредне задатке ослањајући се на домаће ресурсе.

2. Односи са земљама Централне Азије и Кавказа

Пад Совјетског Савеза и појава 15 нових независних земаља довео је до широког такмичења и могућности у региону. Након рађања ових република појавили су се нови хоризонти за економску и политичку сарадњу између земаља региона. По први пут у историји новонастале државе и Русија добили су приступ Индијском океану путем најближих праваца. Након распада руског сигурносног система, Иран није могао једноставно сести у ред посматрача. Зато је дао велики приоритет својој спољашњој политици у Централној Азији и Кавказу, усмеравајући сву пажњу на независност, територијални и интегритет и национални суверенитет нових Независних држава, као и на мир, спокојност и сигурност у региону. Уместо остваривања краткорочних интереса, Иран више воли дугорочни просперитет који ће гарантовати мир и стабилност и служити напретку и развоју земље и региона. Покушаји Ирана да консолидује регионалну сарадњу биће плодни за све народа региона. Другим речима, промовисање односа између Ирана и земаља Централне Азије и Кавказа део је природног тренда учвршћивања географског и геополитичког положаја Ирана у региону. Односи између Ирана и земаља Централне Азије и Кавказа могу се сагледати на основу следећих принципа:

- Билатерални односи

Иран је био међу првим земљама које су признале независност бивших совјетских република у свим регионалним организацијама. Иран има пуне дипломатске односе са земљама Централне Азије и Кавказа, и потписао је неколико споразума на пољу политике, економије и културе. Неке иранске компаније сада су активно укључене у истраживања на пољима производње, услуга, конструкције и земљорадње у овим земљама. Постоје директни летови између престоница ових република и Техерана као и осталих иранских градова. У току су различити планови за сарадњу у вези трансфера нафте и гаса између Ирана и земаља Централне Азије.

- Трилатерални односи

Трилатерални односи су јединствени аранжмани у везама између Ирана и земаља Централне Азије и Кавказа. Ове везе су одређене да премосте постојеће празнине у планираним билатералним односима. Будући да је њихова тренутна економска структура остатак централизованог социјалистичког система, економије земаља Централне Азије и Кавказа углавном су засноване на мало производа. Производећи велики спектар добара и са мултидимензионалном економијом, Иран може играти кључну улогу у сједињавању ових економија.

- Регионални односи Ирана са наведеним земљама преко Организације за економску сарадњу (ЕЦО)

Иран сматра да је ширење регионалне сарадње најбољи инструмент за промовисање мира, стабилности и сигурности у њему. Он зато спроводи регионалну сарадњу као један од главних циљева спољашње политике, а доказ за то јесте и иницијатива Ирана да се успостави Организација за економску сарадњу. Неки од циљева ове Организације су повећање економског раста, унапређење заједничких карактеристика међу земљама чланицама и афирмисање присуства њених чланица у светској економији.

3. Универзална политика дијалога култура и цивилизација

Генерална скупштина Уједињених Нација једногласно је прихватила ирански предлог да се 2001. година званично прогласи годином дијалога међу цивилизацијама. Усвајање ове резолуције у највећој међународној организацији, без претеривања, једно је од најважнијих достигнућа иранске спољне политике у току две деценије након Исламске револуције. Као баштиник славне и древне цивилизације, Иран је искусио и горчину рата и благодати мира, зато је давање предности дијалогу и размени мишљења, уместо ратовању и крвопролићу, један од најосновнијих принципа његове спољне политике. Без сумње, мотив представника земаља у Уједињеним Нацијама који су прихватили 21. век као век "дијалога цивилизација", био је глобална потреба да се уклоне баријере двосмислености и неразумевања, главног узрока културних и других подела међу народима. Ово је први и, истовремено, највиталнији корак ка глобалном разумевању, без којег би глобални мир био безначајан.

 
О Ирану