Рамазан - месец Божије милости


Рамазан
(арап. رمضان, латиницом: Ramaḍān) је девети месец у исламском календару. То је за исламске вернике свети месец јер је у њему почела објава Курана, у мубарек ноћи Кадра. У току рамазана исламским верницима је забрањено ратовање, а строго наређен пост.

Рамазански пост је трећи од пет стубова Ислама, (практична дужност муслимана). За време Рамазана исламским верницима је од зоре до заласка сунца забрањено конзумирање било какве хране, пића (укључујући и воду), те сексуални односи и пушење цигара. Од њих се такође очекује да што верније следе учење Мухамеда, што укључује и настојање око бољих међуљудских односа. Важност се придаје чистоћи мисли и дела. По речима Посланика Мухамеда, уз јело и пиће, ове ствари кваре пост: лаж, псовка, оговарање, клевета и страствен поглед.

Ако се нешто у забораву поједе или попије, то не квари пост, уз услов да верник с тиме престане чим се присети да пости. С друге стране, ако се немаром приликом абдеста (обредног прања пред намаз) или купања прогута само кап воде, пост је аутоматски покварен. На тај начин Ислам разликује непажњу од немарности.

У Исламу су дела ваљана ако се учине у име Алаха па је потребно пре зоре одлучити да ће се постити (учинити нијет) у име Алаха.

Пост се прекида у тренутку заласка сунца. Тај дневни оброк зове се ифтар и добро је дело организовати ифтар за пријатеље, родбину и сл. Традиционално се у ифтар прибраја и јело Харира. Записане су речи Посланика Мухамеда (преноси их Албани): „Ко нахрани постача имаће награду као и онај што је постио, а постачу награда неће бити умањена.“

Неке групе људи су ипак изузете из обавезе поста. То су деца пре пубертета и ментално заостале особе. Неким групама се дозвољава одгодити пост:

- жене након порода и у време месечнице обавезне су одгодити пост (и све друге исламске дужности) и надокнадити га касније
- путницима
- ратницима
- болесницима
- онима који не могу пост издржати због тешких послова
- изнемоглима од старости
- женама у трудноћи и дојењу ако не могу пост издржати.

Све ове групе дужне су касније кроз годину надокнадити пост дан за дан (да не стигне следећи рамазан,а да нису напостили претходни) или нахранити по једног сиромаха за сваки пропуштени дан поста.

Током рамазана стављен је нагласак на духовну хигијену – избегавање ружних мисли, речи и дела. Дакле, рамазански пост није само устезање од јела и пића већ покушај оплемењивања људских карактера и особености додатном стрпљивошћу, миротворством, саосећајношћу и др.

Пре него је муслиманима прописан пост у месецу рамазану (а то је друга година по Хиџри), Мухамед је препоручивао пост у „три десетине“: првих десет дана месеца мухарема, последњих десет дана рамазана те првих десет дана месеца зул-хиџџета по исламском календару.

Рамазански пост завршава с крајем месеца рамазана, дакле, 1. шевала. Тај празник се назива Рамазански бајрам (арап. عيد الفطر Еид ул-Фитр). Тог се дана клања посебан, тзв. Бајрам-намаз те се посећују преминули рођаци на гробљима. Породице размењују дарове и обилним оброцима прослављају дочек још једног великог муслиманског празника, Бајрама.

Користи поста:

Пост је вежба издржљивости, снаге воље и вере. Муслиман одлучује постити да би испунио обавезу према Алаху и тако учвршћује свој карактер ускраћујући себи испуњење основних људских потреба: за јелом и пићем.

Пост је средство промицања солидарности са онима који су жедни и гладују због сиромаштва, а не својом вољом.

Пост је у служби здравља. Сматра се да се уз пост тело лакше очисти од нагомиланих штетних ствари.

 
Ислам