Мохарам - страдање имама Алија ибн Хусеина




Ко је тај праведник Хусеин којим је читав универзум опчињен?

Када стигне месец мохарам, Иран постане једно црно платно. Многе шије и велики број муслимана жалују и присећају се оног праведника чији ће спомен остати у људским срцима док је света и века. Тај праведник је Хусеин ибн Али (а.с.), један од морално и духовно најбеспрекорнијих људи на земаљској кугли. Живео је јако давно. Живео је у градовима као што су Мека и Медина, одатле је отишао у Ирак где је створио један велики еп. Поднео је невиђену жртву и показао неупоредиву храброст. Величина и слава његове жртве обишла је цео свет стигавши до многих људи које је задивила до те мере да су према њему показали љубав и оданост које нису упоредиве ни са једном другом оданошћу и љубављу, љубављу која долази из дубине бића и обузима све његове поре.

Иако је о њему речено и написано пуно тога, чини се као да је океан његове бескрајне личности остао неистражен и као да нису откривени и осветљени сви његови аспекти. Заиста, његова личност је толико велика, његов циљ толико свет, а устанак величанствен, да су потребне многе године да се ваљано схвати и спозна. Осим великих учењака и истраживача ислама и шиизма његов живот и дело привукао је значајн број неисламских учењака, посебно хришћана, који су листом били задивљени њиме. О њему су похвално и узвишено говориле и велике историјске личности, као што је Махатма Ганди. Свима онима који су склони проучавању препоручујемо да се упознају са овим великаном људске цивилизације. Овде ћемо навести неколико реченица о њему.

Трећи чисти имам рођен је 62. године н.е. у Медини, као друго дете из брака Алија ибн Абу Талиба и Посланикове кћери Фатиме, мир нека је над свима њима. Хусеин ибн Али је првих шест година детињства провео уз свога деду, Божијег посланика Мухамеда, мир и благослов нека је над њим и његовим потомцима, а након Посланикове смрти наредних тридесет година је живео уз свога оца, Заповедника верника, мир нека је над њим, учествујући у свим важним збивањима у овом раном периоду ислама. Након мучеништва Заповедника верника 661. године, наредних десет година био је присутан на друштвеној и политичкој сцени уз свог старијег брата Хасана ибн Алија. После мучеништва његовог брата, имама Хасана, 670. године, наступа период када се неправде свуда шире, насиље и тиранија се умножавају, док смутње обухватају читаво друштво.

Имам Хусеин је сматрао за своју дужност да се бори против ових смутњи, али се према томе односио стрпљиво, чекајући да се људи сами освесте, како би што већи број подржао његову борбу. Људи су били незадовољни општим условима и захтевали су промене. Схватили су да њихова борба против насиља, тираније, смутње и неправде захтева храброг, морално беспрекорног и друштвено свесног вођу. Закључили су да такве одлике поседује само Хусеин ибн Али (а.с.) и да њему треба да се обрате за помоћ. Преноси се да му је само од од Ирачана стигло 12.000 писама са молбом за помоћ у којима га они позивају да се прихвати вођства и започне борбу. Праведни вођа одговора на позиве људи који траже реформе и заједно са породицом и пријатељима хита да им помогне.

Знајући да ће имам Хусеин уз Божију помоћ и ослонац, и уз подршку народа пресећи спреге неправде и зла, насилнике забрињава исход борбе, па се користе сплеткама и претњама не би ли исте оне људе који су позивали имама Хусеина по сваку цену одвратили од њега и спречили их да му се придруже. Пошло им је за руком да десеткују присталице имама Хусеина што отвореним насиљем, као што је хапшење и злостављање, што злонамерном пропагандом као што је извртање истине, уцена и поткупљивање, те имам Хусеин остаје сам са својом породицом и мањим бројем следбеника, њих седамдесет и двоје. Боре се до последњег даха не предавши се непријатељу ни тако малобројни. Боре се бесомучно да би зов праведности заувек одјекивао у свету, до краја историје и времена. На крају, његов устанак спољашње гледано није успео, док је, заправо, по свим другим мерилима победио. Историја је најистинитије сведочанство ове победе.

Имам Хусеин (а.с.) је са мушким члановима своје породице убијен у устанку, док је остатак одведен у ропство. Сви његови другови и присталице, један за другим, положили су своје животе. Међутим, ова жртва и јединствена храброст нису угашене, већ је глас ове побуне одјекивао током историје привлачећи многа срца жељна правде тако да је и после 1.400 година Хусеинова жртва живља него икад, и то не само у срцима верника и муслимана, већ и у срцима свих слободних људи и праведника. Исто као што је у својој првој беседи имам Хусеин својим непријатељима поручио: „ако немате веру, онда у најмању руку будите слободни“, бити слободан за њега има драгоцено значење, јер је слобода начин остваривања друштвене правде у чијем окриљу доминирају мир и стабилност у друштву, реч је о слободи која је примерена узвишеним вредностима, и која људима пружа средства за достизање савршенства.

 
Ислам