Јединство и разноврсност у исламској традицији

 

Кратко изучавање историје исламске мисли и учења, као и историје исламске цивилизације открива да су се у току дугог низа векова унутар исламске традиције појавиле и развиле многобројне теолошке школе, разноврсни стилови коментарисања и егзегезе кур’анског текста и различите правне школе. Упркос свим различитостима које постоје између ових школа и праваца, све оне су се сматрале саставним делом јединствене исламске традиције, темељећи своје принципе и методе на директним или индиректним референцама из Кур’ана.

 

Домен ових различитости обухвата широки спектар, који се креће од тумачења спољних аспеката јасног текста Кур'ана до тавила - понирања у скривене дубине његовог значења, преко наглашеног интелектуализма у теологији до једноставног веровања, од ослањања на имамат и велајет, па до њиховог одбацивања. Но, и поред оштрих разлика у тумачењу Кур’ана, на ове разлике је гледано као на Божију милост и благослов, све док не излазе из општег оквира мишљења и као таква представљају теме за научну расправу, не доносећи било какву штету јединству исламске заједнице у целини.

 

Без обзира на сва филозофска, теолошка и историјска питања која су довела до формирања различитих гледишта и мишљења, могу се издвојити елементи који обједињују исламску традицију. То су:

 

Веровање у Божије Јединство (тевхид): Монотеистичко учење ислама је најважнији уједињући фактор у исламској традицији и уопште мисли. Сви муслимани потврђују овај принцип свакодневним понављањем формуле Нема бога осим Бога. Другим речима, веровање у Божије јединство и Његову трансцеденцију је камен темељац исламске мисли (без обзира на то како бројне теолошке и филозофске школе схватају и описују Божје атрибуте и Његов однос са универзумом и створењима).

 

Веровање у посланство Божијег посланика Мухамеда: Сваког дана муслимани у својим молитвама изговарају сведочанство о томе да је Мухамед Божији посланик. Без обзира на то што међу муслиманима постоје многе расправе и несугласице о тумачењу и преношењу догађаја који су се збили након Посланикове смрти, у погледу самог Посланика с.а.в.а. и његове посланичке мисије и догађаја који су се збили у периоду од двадесет три године постоји скоро општа сагласност. Исламска историја није изоставила ниједан иоле важнији догађај, већ их је све потанко описала и верно пренела.

 

Веровање у све Божије посланике: Муслимани верују и искрено поштују све Божије посланике. Велики део Кур'ана преноси борбе, напоре и агоније кроз које су прошли ранији веровесници на путу успостављање правде, слободе и монотеизма.

 

Веровање да је Кур’ан Божија објава: Сви муслимани верују да свака реч и слово Кур'ана представља Божију објаву и да је он Божији говор који је објављен Мухамеду с.а.в.а. И поред свих теолошких, филозофских и историјских интерпретација Кур’ана, муслимани поседују јединствен текст, који сматрају светим и објављеним од Бога. Међутим, мора се поменути да постоје велике разлике у погледу начина схватања текста, елемената који утичу на његово схватање, начине одгонетања намера и циљева његовог пошаљоца, што је довело до појаве десетине разноврсних тумачења истог текста у исламској литератури. Непотребно је рећи да ће се исто наставити и у будућности.

 

Веровање у будући свет и вечни живот: Муслимани су једнодушни по питању веровања у бесмртност душе и живота после смрти. Значајан део Часног Кур’ана обрађује питања о животу после смрти, Божију награду и казну, посредовање, вечни живот, утицај добрих дела на ову фазу живота. Постоји, такође, велики број интерпретација о проживљењу и судњем дану.

 

Обављање сличних обреда: Муслимани су једногласни у погледу обављања основних верских обреда као што су дневни намази (молитве), рамазански пост и одлазак на хаџџ, иако између њих постоје немале верозаконске разлике што се тиче методе, услова и форме њиховог обављања.

 

Унутар овог јединства непристрасни посматрач ће приметити многе теолошке, канонске и историјске разлике. Повремено је услед њих долазило до сукоба и крвопролића међу муслиманима у погледу интерпретација Кур’ана и традиције, различитих канонских, теолошких и филозофских школа и мишјљења. Међутим, те разлике нису могле да наруше ни ислам као религију, нити интегритет исламске цивилизације у целини. 

 
 
Ислам