Отворен 59. Међународни београдски сајам књига

Понедељак, 27. октобар 2014. године




У недељу 26. октобра свечано је отворен 59. Београдски међународни сајам књига под слоганом "Време је за књигу". Уз богат изложбени програм и трибине, представиће се више од 400 домаћих и иностраних издавача, а земља почасни гост ове године је Народна Република Кина.

Сајам је отворио Милосав Тешић, знаменити српски песник и академик. Отварајући манифестацију, Тешић је између осталог рекао:
"И ове године, већ 59. пут, Међународни београдски сајам књига несумњиво показује колико је српска култура широко, космополитски отворена према културама других народа."

Милосав Тешић је отворио Сајам следећим речима:
"Добра књига, ма које врсте била, има удела у стварању општељудских вредности; вредном књигом се – по мери човекових могућности – допуњује, богати и осмишљава универзални речник постојања, али и чувају биће и бит сваког народа. – Сваки писац је и непрочитан писац, јер се његово дело увек обнавља из живог пепела своје привидне превазиђености."

У име почасног госта Народне Републике Кине учеснике Сајма књига је поздравио Лиу Џенјун, познати кинески књижевник, аутор многобројних романа и прича. Изражавајући велику част и задовољство што је Народна Република Кина почасни гост овогодишњег Међународног сајма књига у Београду, у свом говору који преносимо у целости, Лиу Џенјун је рекао:

"Велика нам је част и задовољство што је НР Кина почасни гост овогодишњег Међународног сајма књига у Београду. Међународни београдски сајам књига није само највећи сајам тог типа на Балкану, већ је и симбол културе којим се поносе сви житељи главног града. У разговорима са својим српским колегама и читаоцима, десет писаца из Кине који су овом приликом стигли у Београд, продубиће међусобно разумевање књижевности наше две земље. Разумевањем књижевности једне земље, човек боље упознаје и различите аспекте живота њеног народа, и то је опште позната чињеница. Књижевност је најбољи начин да се разуме један народ и једна нација.

Иако је традиционално пријатељство између Србије и НР Кине дубоко, знање које просечан Кинез има о Србији углавном је сведено само на период бивше Југославије. То познавање југословенске културе, такође је сведено само на неколико филмова снимљених пре више од четрдесет година, међу којима су "Мост" и "Валтер брани Сарајево". Од својих пријатеља из Србије сазнао сам да ни просечни житељ Србије о Кини углавном не зна ништа више од периода Мао Цедунга или пак кунгфу филмова. Јасно је да у међусобном познавању наше две земље, подједнако, касне неких четрдесетак година. Управо у томе, данас, лежи и неопходност нашег поновног упознавања, а посебно упознавања и размене у области културе. Одлука да Кина буде почасни гост овогодишњег Сајма књига у Београду, утолико је оправданија.

Тематика филмова који су се пре четрдесет година снимали у бившој Југославији је, слично тематици кинеских кунгфу филмова из тога доба, била окренута ратовању и борбама. Та се тематика чак и данас, четрдесет година касније, у свету није много променила, о чему сведочи не само рат на Косову, у Афганистану, Ираку, већ и дугогодишњи сукоб између Израела и Палестине, као и данас актуелни сукоби у Сирији и украјинска криза. А зашто до ратова уопште долази? Зато што различити људи имају различито разумевање света у коме живимо. Неслагања која настају због разлика у начинима решавања различитих проблема и различитих погледа на свет, воде ка политичким и верским сукобима, који пак резултирају ратовима. На који начин се сукоби и ратови могу предупредити? Један од најефикаснијих начина да се то постигне јесте читање књижевних дела. Иако продукти фикције, књижевна дела су, у извесном смислу, реалнија и од политике и од друштва, некада чак и од живота и реалности саме по себи. То је зато што политика, друштво и друштвено уређење рефлектују ставове народа, а живот и реалност постоје посредством различитих појава, за разлику од књижевности, која бележи људска осећања. Ставови људи се разликују, животни феномени су бројни и разнолики, али су зато осећања људи идентична. Навешћу један једноставан пример. У очима европских и америчких политичара, у извештајима телевизијских станица као што су CNN и BBC, Иран је једна врло чудна земља. Да нема књижевности и филмова, обични људи у далекој Кини не би знали какав је то Иран заиста. Међутим, сјајни ирански редитељи снимили су филмове као што су "Деца неба" и "Развод". У филму "Деца неба" испричана је прича о осмогодишњем брату и седмогодишњој сестри из сиромашне сеоске породице. Брат је, једном приликом, случајно изгубио сестрине ципеле, због чега су морали на смену да носе његове. Међутим, како је у школи био организован крос, на коме је награда за освојено друго место, била управо пар ципела, брат из тог разлога решава да на кросу оствари баш тај пласман. Нажалост, због грешке коју је направио, он је победио, а како награда за прво место нису биле ципеле, био је страшно разочаран. У филму "Развод", испричана је компликована прича о разводу једног брачног пара из Техерана. Сви они обични људи у Кини, који су погледали ова два филма, могли су да закључе да су осећања људи и њихов живот у Ирану, потпуно исти као и осећања и живот људи у Кини, Србији или било ком другом крају света. У Ираку нема оваквих филмова. Када су амерички војници бомбардовали Ирак, за нас је то било бомбардовање неке друге земље. Али, да су амерички војници бомбардовали Иран, у коме су настали филмови "Деца неба" и "Развод", ми бисмо се сместа забринули за судбину тог брата и сестрице у иранском селу, или оног брачног пара из Техерана. Управо у томе лежи снага књижевности и филма. Управо је у томе и снага културе. Политичари из целог света требало би да више читају књижевна дела, јер што се више читају књижевна дела, то је међусобно разумевање боље, а разлике међу нама нестају, јер смо сви ми, на крају крајева, ипак људи.

Што се културних веза Кине и Србије тиче, ситуација је сада знатно боља него пре четрдесет година. Дела појединих српских писаца већ су преведена на кинески, међу њима и Андрићев роман "На Дрини ћуприја", "Хазарски речник" Милорада Павића итд. Поједина дела кинеских писаца такође су преведена на српски. Међу њима је и мој роман под насловом "Повратак у 1942". У њему је описан један историјски догађај који су људи већ заборавили. Године 1942. у Кини је беснео кинеско-јапански рат. У том периоду је, у провинцији Хенан, иначе мом родном крају, због суше од глади умрло три милиона људи. Колики је то заправо број? Ако узмемо да је у току Другог светског рата, од стране нацистичке Немачке страдало милион и сто хиљада Јевреја, то би значило да су се само 1942. године, у провинцији Хенан, догодила три Аушвица, само без нациста и Хитлера. Чега је било, ако није било њих? Шта је довело до те трагедије горе и од оне које су изазвали Хитлер и нацисти? И не само то. Ако је за Аушвиц чуо цео свет, како то да о провинцији Хенан, која је претрпела жртве три пута веће од жртава тог нацистичког логора смрти, нико никада није чуо? Књижевност може да се бави тим питањима, може да бележи историју коју су људи заборавили, у томе лежи њена снага. И тај мој роман је преиначен у филм, који је награђен на међународном филмском фестивалу у Ирану, земљи из које потичу филмови "Деца неба" и "Развод".

Баш зато што књижевност има такву улогу и толику снагу, моје колеге писци из Кине и ја сâм, с узбуђењем очекујемо предстојеће разговаре с нашим српским колегама и српском читалачком публиком.

На крају бих рекао још само једно. Ово је моја прва посета Србији. За ова четири дана колико већ боравим у Београду, сусрео сам се с многим људима. Јако ми се допада ваш прелепи град и његови добри и љубазни житељи.

Најлепше вам се захваљујем!"


Отварању 59. Међународног сајма књига присуствовали су највиши политички и културни званичници Републике Србије и града Београда, амбасадор Кине Ли Манчанг, виоки званичници амбасада као и велики број писаца и културних посленика и земље иностранства.

Поред Кине, земље почасног госта, на 59. Београдском међународном сајму књига учествују и издавачи из Анголе, Аустрије, Белорусије, Босне и Херцеговине, Велике Британије, Грчке, Индије, Ирана, Македоније, Француске, Немачке, Јапана, Холандије, Хрватске, Русије, Шпаније, Црне Горе и других земаља.

Као и ранијих година, Културни центар И.Р. Ирана представиће своје издаваштво и покушати да Вам дочара лепоте Ирана на свом штанду у Хали 4 београдског сајма.

Позивамо Вас да нас посетите.





 
Контакт

Незнаног јунака 32
11040 Београд

Телефон: + 381 11 3672 564  
2660 386  
Факс: + 381 11 2666 980  

E-mail: info@iran.rs
  nur@iran.rs
persijski@iran.rs

Web: iran.rs
  iriran.me
iran.mk


Како да нас пронађете... 
(мапа)