Накали - традиционално епско приповедање на штанду Ирана

Уторак, 1. новембар 2016. године




На овогодишњи Сајам књига, чији је Иран земља почасни гост, донео је стихове “Шахнаме” - “Књиге краљева” средњевековног иранског песника Абдула Касима Фердосија, које у култури ове земље имају статус националног епа. Одевен у средњевековни костим, са дафом - персијским великим даирама, штапом и осликаним причама из “Књиге краљева” у позадини сцене, говори и објашњава Фердосијеве стихове, за које тврди да су сачувале персијски језик до данашњих дана.

- Персијски језик је један од древних језика света. Ми смо сведоци да су велике културе и цивилизације, ко што су Египат, Турска или многе друге временом изгубиле своју моћ и значај. Стари египатски језик више не постоји, њиме више нико не говори, али у Ирану, иако је био на раскрсници цивилизација и место многих сукоба, персијски језик се сачувао. То дугујемо једној особи - Абулу Касиму Фердосију. Захваљујући њему и његовим стиховима персијски језик је успео да опстане - каже Аболфазл Вармазијар за “Данас” уочи једног од многобројних наступа на штанду Ирана.

Он објашњава да се, осим што је професионални “накали”, бави и истраживањем Фердосијеве “Шахнаме” и других епова. За приповедаче епских стихова у Ирану не постоји посебна школа, обучавају их учитељи.

- За ову професију врло су битни искуство, знање и вежбање. Учитељ и ученик у процесу учења морају да буду заједно у свим програмима. Ученик мора уживо да види како се учитељ изражава и понаша. Њихов однос не би смео да се сведе на пуко копирање учитеља, него мора да буде креативан - да ученик нађе сопствени начин на који прича причу - истиче саговорник “Данаса”.

Упитан како из “Шахнаме”, која има више од 60 хиљада стихова, бира текст који ће говори одређеној публици, Вармазијар каже да се из овој епа, који се састоји од разних прича и писама, углавном бирају писма написана краљевима.

- Из стихова који се налазе у тим причама, у свакој их је око сто, бирамо двадесетак кључних за њено објашњење. Прво објашњавамо ко су личности у тим стиховима, следе стихови, а наравно, употребљавамо и нека објашњења која су ван тих стихова ради боље комуникације са публиком. Поред приповедања постоји и читање “Шахнаме” - “шахнаме - хани”. Човек који се тиме бави, отвори “Шахнаме”, рецитује стих по стих и сваки објашњава да би публици било јасно о чему се ради. “Накали” често у току дана прича исте приче, од ујутру до увече, али за различиту публику. Ујутру их обично прича за професоре и научнике који се као истраживачи баве “Шахнамом”, у подне их понавља за децу, а увече за целе породице. Наравно, ту исту причу прича на различите начине. “Накали” се изводи на јавном месту - на улицама за публику која је у пролазу, у конференцијским салама, а нарочито по кафићима. Специфичност је у томе да приповедач мора сам да препозна своју публику - слушаоце и да зна на који начин треба да их привуче. У човеку од праискона постоји потреба да слуша приче, а “накали” је ту да причама отвори “прозоре” у срцима људи – каже Вармазијар.

Одевен је у традиционалну народну иранску ношњу из средњовековних времена - шаре на костиму су из доба Сафавида, капа припада периоду Сасанидских династија, кад се углавном носила одећа беле боје. При приповедању “Шахнаме”, осим дафа употребљава и друге древне персијске инструменте - тар и сетар, које је у Београду изоставио због иранских верских празника који су у току.

- У Ирану данас има мало приповедача епске поезије - до 50 максимум. “Накали” се претворио у професију од које хранимо породице. То је као посао, али то не значи да нас неко позива да изводимо програм, него ми сами треба да кренемо ка публици. “Накали” није везан само за “Шахнаме”, може да се употребљава и за верске цермоније - тужне, веселе, чак и смешне, а онај ко се бави том професијом у себи мора да има моћ да инетепретира све те различите варијанте. Интернет, медији и савремна технологија нису опасност за нас, јер сви људи желе да чују живу причу. Оно мора да се спречи јесте то да се “накали” претвори у музејску уметност. “Накали” треба да буде међу публиком, у јавности - наглашава Аболфазл Вармазијар, који носи звање мајстора - учитеља.

Рођен је у Техерану 1967, иза себе има две деценије “театарског рада као драматург, редитељ и уметнички дизајнер петнаестак дела” захваљући којима је уметност “накали” - приповедање епских стихова прешло границе Ирана и приказује се на фестивалима широм Европе и арапског света.

Равнотежа и идентитет

“Шахмане” - “Књига о краљевима”, настала је у 10. веку, али говори о преисламском периоду персијске историје. На питање колико је за ирански идентитет данас важан тај персијски период, Вермазијар одговара да је „прича о идентитету као неопходност човекова да има две ноге, које му омогућавају да правилно живи“. Према његовим речима, „једна нога је породица, традиција, језик и култура, а друга је вера. Уколико обе ноге нису једнаке, нема равнотеже и стабилност - потребне су обе да би се сачувао идентитете сваког човека“.

Жене приповедачи

Приповедањем епских стихова у Ирану не баве се само мушкарци, него и жене. На Иранском штанду гостују и Сара Абас Пур и Париса Симинхер, које уз музичку пратњу, изводе приповедачки перформанс “Епски близанци - Рустем и Сигфрид”. Ова представа, која спаја “Шахнаме” и немачке “Нибелунге” настала је у сарадњи Института за савремени развој уметности и Иранског културног центра у Немачкој.

(Извор: Дневни лист "Данас")



 
Контакт

Незнаног јунака 32
11040 Београд

Телефон: + 381 11 3672 564  
2660 386  
Факс: + 381 11 2666 980  

E-mail: info@iran.rs
  nur@iran.rs
persijski@iran.rs

Web: iran.rs
  iriran.me
iran.mk


Како да нас пронађете... 
(мапа)