Импресије из Ирана

Студента Марка Николића Иран је очарао на први поглед, а дефинитивно одушевио на други, кад је добро ‎упознао и људе

Био сам у четрдесетак земаља, али такве људске вредности, такво човекољубље као у Ирану нигде нисам ‎срео - рекао је Марко Николић, студент француског језика, по повратку са свог другог, једномесечног ‎путовања у ову земљу.‎

Овакве речи приличе неком искусном светском путнику. Марко то и јесте, иако има само 22 године. При ‎том не лети авионом до познатих летовалишта, не одседа у хотелима и апартманима, не обилази ‎знаменитости европских метропола. Возом и аутобусом обишао је скоро целу Европу, Кавказ, Блиски ‎исток и Индијски потконтинент. Са ранцем на леђима и студентским џепарцем у новчанику.‎

Све то захваљујући организацији "Couch surfing", међународном удружењу путника који преко ‎интернета траже и нуде бесплатан смештај. Тако је наш саговорник стекао стотине пријатеља широм света, ‎које је угостио или им био гост, а најдражи су му они у Ирану.‎

Тамо је први пут крочио пре две године, путујући блискоисточним меридијанима. Иако није био један од ‎оних који мисле да је та земља позната само по персијским мачкама и ћилимима, ипак је о њој знао врло ‎мало. Била је за њега право откровење и оставила такав утисак да је на свом факултету почео да учи и ‎персијски, као изборни језик, и бацио се на проучавање литературе о Ирану.‎

Поткован знањем, априла ове године боравио је у Ирану не као странац и туриста већ, како каже, као да ‎је код куће:‎

‎- Путовао сам копном три дана, са преседањем у Истанбулу. Од овог турског града до Техерана ‎вожња аутобусом траје 40 сати и кошта 30 долара. Кад сам први пут боравио у Ирану обишао сам ‎знаменитости у Техерану, Исфахану, Машхаду, Ширазу и Персеполису. Техеран, престоница са дванаест ‎милиона становника, загађена, са хаотичним саобраћајем, био ми је тада незанимљив и ружан. Сада, после ‎три недеље проведене у њему, постао је мој омиљени град, захваљујући својим становницима, који ‎дубоко поштују традицију, а ипак живе модерно, напредни су, образовани, слободоумни. Познају и воле ‎западну културу, али пре свега поштују своју традицију, у којој је главни стуб породица. Иако је Иран ‎Исламска република, његови грађани поштују и све друге религије.‎

Као и у свакој метрополи, разлике постоје. Марко објашњава да је север Техерана богат, еманципован, ‎модеран, чист, а југ знатно сиромашнији, прљавији, конзервативнији. У северном делу града на сваком ‎ћошку је модеран тржни центар. Упркос економским санкцијама, има свега, чак и познатих модних ‎брендова.‎

‎- Међу младима у Техерану мода често прераста у помодарство. Не каже се без разлога да су ‎Персијанци по лепоти међу Азијатима оно што су Италијани међу Европљанима. И мушкарци и жене носе ‎маркирану одећу, пазе на фризуру. За жене је хиџаб на улици апсолутно обавезан, али баш зато што могу ‎да покажу само лице, оне су њиме опседнуте и максимално га истичу. Русари или застор покрива косу, али је ‎брижљиво одабран, нежних боја. Иако су природно лепе, крупних очију и пуних усана, ретко ћете их видети ‎ненашминкане. ‎

Због јако лошег угледа на Западу, у Ирану готово да и нема странаца. Али насупрот западњачким ‎предрасудама да су Персијанци дивљаци, крволочни ратници каквим их приказује холувудски филм "300", у ‎Ирану су сви учтиви и отмени, према странцима изузетно предусретљиви и љубопитљиви, образовани, вредни и ‎амбициозни, каже Марко:‎

‎- Устају рано, у шест-седам сати. Многи пре подне студирају, а поподне раде. Имам пријатеље, моје ‎вршњаке, који издржавају породицу. Интересантно је да су 60 одсто студената жене. Кад заврше са ‎обавезама, почиње дружење. Имају свој начин забаве који се не коси са захтевним шеријатом. ‎Посећују једни друге, сваког петка одлазе у природу.‎

Иранци у својој великој земљи са 70 милиона становника имају све. Економски су независни, па их је ‎светска криза заобишла. Развијенији су од многих држава у окружењу. Рецимо, плата инжењера у Техерану ‎је 1.400 долара, образовање је на врло високом нивоу. ‎

Марко Николић ће се сигурно опет вратити у Иран, где се десетине пријатеља радују његовом доласку. А у ‎међувремену учи персијски и планира ново велико путовање - у Русију.‎

Странац у Техерану

‎"Када странац у јавном превозу почне да говори енглески, постају идоли и он и особа која с њим ‎разговара; када се појави на улици са великим ранцем на леђима, бљешти у очима Иранаца као неки шахов ‎сарај. Средовечни људи, деца, девојке, старице - сви ће га гледати као нешто што је дошло споља, из другог ‎света, окретаће се за њим и домунђаваће се међу собом... И никада неће знати да ли побуђује толико ‎занимање Иранаца зато што је занимљива личност, или зато што је привлачне спољашности, или зато што је беле ‎пути, или зато што је таква природа Персијанаца, или зато што је за муслимане негостољубивост према ‎странцу повреда светог Курана, или само зато што је странац у земљи у којој странаца скоро да нема."‎

Ово је одломак из књиге "Езан" (исламски позив на молитву). Њен аутор је Марко Николић, који сад тражи ‎издавача. Настала је после његовог путовања по Блиском истоку 2008, и не говори само о Ирану, већ и о ‎арапским земљама, Кавказу, Турској - о исламској култури уопште.



 
Контакт

Незнаног јунака 32
11040 Београд

Телефон: + 381 11 3672 564  
2660 386  
Факс: + 381 11 2666 980  

E-mail: info@iran.rs
  nur@iran.rs
persijski@iran.rs

Web: iran.rs
  iriran.me
iran.mk


Како да нас пронађете... 
(мапа)