Интервју др Солејманија за "Данас" поводом 61. Међународног сајма књига

Среда, 26. октобар 2016. године




Сусрет са културом и традицијом Србије помоћи ће да се што боље упознамо и да "узмемо" оно што нам може бити корисно на културном плану - каже за "Данас" нови директор "Иранског културног центра" у Србији др Мохсен Солејмани, који је истовремено и изванредни директор "Културног центра" Исламске Републике Иран у Црној Гори и Македонији. Иран је земља почасни гост 61. Међународног сајма књига у Београду, а саговорник "Данаса" тим поводом говори о представљању иранске културе, у првом реду књижевности, сарадњи српских и иранских издавача, политици и културној дипломатији.

Чиме ће се Иран представити на овом сајму?

- Имамо скуп разноврсних програма. Биће различитих округлих столова о књижевности Ирана, део програма је намењен упоређивању српске и иранске књижевности, о чему ће говорити углавном писци. У вези са том темом имамо неколико програма - о књижевности за децу, савременој књижевности, жени у књижевности, преводима са персијског на српски и обрнуто. Упоредно имамо и "Недељу иранске кинематографије" у "Југословенској кинотеци" са пет филмова. Ту ће бити и програм о традиционалном епском приповедању на основу иранског националног епа Фердосијеве "Шахнаме". Приредићемо неколико предавања на државним и приватним универзитетима. Имамо "Дан Ирана", кад ћемо на Сајму одржати промоцију Хафизовог "Дивана". Осим тога представићемо још неколико књига. Наши издавачи имају доста наслова на енглеском и на српском језику који ће бити изложени на Сајму. Они ће, највероватније, потписати више споразума о сарадњи са српским издавачима. У оквиру Сајма биће неколико изложби, једна од њих је о илустровању књига.

Да ли већ постоји сарадња између српских и иранских издавачких кућа?

- Нажалост не. Ми смо били веома заинтересовани и тражили пуно тога, међутим још нисмо добили одговор, али се надам да ће га бити. Колико видим, у питању је већа незаинтересованост српских издавача него иранских.

Мада српски и персијски имају пуно заједничких речи, да ли су језик и писмо баријера у тој сарадњи?

- Главни проблем је што немамо довољно стручних преводилаца који би могли да преводе са српског на персијски и обратно. Други разлог могао би да буде што се оба језика - и српски и персијски, ретко употребљавају, што подразумева проблеме са мањком преводилаца. Наравно нека старија иранска дела су већ преведена на српски језик, али се из савремене персијске књижевности ретко може наћи нешто.

Колико издавачких кућа долази и ко су писци који гостују на Београдском сајму?

- Масуд Коусари је писац и социолог, Мустафа Масур прозни писац, Фархад Хасанзаде пише за децу и омладину, Наргес Абјар је режисер и књижевница, Насим Мар'аши романописац и писац позоришних комада... Долази петнаестак издавача, али битно је рећи да је сваки од њих представник још 20 издавачких кућа из Ирана, а двоје који долазе припадају и једној књижевној агенцији. Надам се да ћемо успети да неколико романа написаних у Србији преведемо на персијски. Са српског на персијски преведене су, нажалост, само две књиге - "На Дрини ћуприја" Иве Андрића и "Дервиш и смрт" Меше Селимовића. Такође се надам и да ћу на Сајму учинити оно што је потребно да се неке персијске књиге објаве на српском.

Ко су издавачи шест књига, преведених на српски, чије је представљање најављено на Сајму?

- Већина тих књига објављена је у сарадњи са "Културним центром Ирана", јер у Србији очигледно издавачи нису баш заинтересовани за превод стране литературе. То су у ствари наслови преведени у последње две године. Један од њих је Хафизов "Диван". Хафиз је највећи ирански лирски песник светски познат. Друга књига која ће бити представљана садржи неколико прича из Фердосијеве "Шахнаме", која је такође светски познато књижевно дело. То су персијске приче које је превео професор Раде Божовић. Да бисмо српску публику што боље упознали са нашим издаваштвом, иранском традицијом и културом, ми смо користили чак и издаваче из региона који имају неке иранске књиге и литературу преведену на локални језик односно језике бивше Југославије, тако да имамо и издаваче из Босне и Хрватске.

Да ли очекујете да ће гостовање Ирана на Београдском сајму књига повећати интересовање за персијски језик?

- Сматрамо да то може да нам помогне и да ћемо имати већи број заинтересованих за учење персијског језика. Зато смо на Сајму планирали упис за персијски језик и трудићемо се да пружимо неке олакшице онима који су за то заинтересовани.

Осим књижевности и филма, да ли је ово прилика да Иран представи и своју богату културну баштину, музику, ликовне уметности, уметничке занате, кухињу?

- Што се тиче иранске кухиње, за њу више места има на Сајму туризма. На Сајму књига имаћемо уметнике који се баве илустрацијом, калиграфе, биће и музике, неопходне кад се ради о већ поменутој традиционалној епској причи. Имаћемо и неке радионице. Биће и књига на енглеском о иранском животу, који ће моћи да се види и у иранским филмовима.

У Србији су објављени преводи књига појединих иранских писаца који живе и стварају на Западу, многи од њих пишу на енглеском. Да ли су и они део иранског културног корпуса?

- Међу књигама које су са енглеског преведене на српски мало је иранских. То су Иранци који су се одселили на Запад па су, кад су научили језик, почели да у оригиналу пишу на енглеском. Ми имамо социологе, историчаре и друге стручњаке који су отпутовали на Запад , тамо су постали професори на универзитетима и пишу књиге на енглеском о Ирану. Већина тих књига је преведена на персијски и можемо рећи да се многе од њих са успехом продају.

Иран се помиње као земља која веома мудро и вешто користи културну дипломатију. Да ли је и овај сајам књига прилика да се уз помоћ културе разбију предрасуде, пре свега политичке и верске кад је реч о Ирану и његовом положају на Блиском истоку?

- То није само карактеристика Ирана, то раде и друге земље, али сврха нашег присуства на овом сајму апсолутно нема ту дипломатску и политичку боју. Не рачунамо ни на какву економску, политичку, а ни дипломатску корист. Језик културе је разговор, комуникација, уметност, а њени циљеви су узвишени - хуманистички. Политика и економија прате неке друге, потпуно другачије циљеве.

Политика се, ипак, често меша у културу. Прошле године смо, рецимо, имали пример видног одсуства дипломатског кора из западних земаља на отварању Сајма књига на коме је почасна земља гост била Руска Федерација. Да ли страхујете од такве врсте уплива политике и ове године?

- Наши циљеви су у потпуности везани за културу, тако не пратимо нити намеравамо да пратимо неке друге циљеве осим културе. Навешћу вам као пример свој "случај" - ја сам писац који је у Ирану објавио скоро 100 књига, преводио сам или написао књиге, а да никад нисам био у политици.

Шта сте очекивали?

- Са својим пријатељима и колегама често говорим о томе да Срби баш не обраћају пажњу на туристе и да Србија није баш земља која жели туризам. Разлог за то је, рецимо, што на улицама странац може тотално да се изгуби, јер су све ознаке на ћирилици, тако да не могу да воде странца како треба. Кад сам дошао, очекивао сам да на улицама буду двојезични натписи и барем два писма, а где год да одем видим да је свуда ћирилица. Зато сматрам да Срби екстремно воде рачуна о писму и језику. Добро је што је тако, јер хоћете да сачувате свој идентитет. Али, оно што јесте - Срби су изузетно пристојан, миран, тих народ. 
Већ пет месеци сам у Србији и оно што ми је интересантно и фасцинантно јесте да видим да су Срби врло мирни. То је занимљиво - каже др Мохсен Солејмани.

(Извор: Дневни лист "Данас")



 
Контакт

Незнаног јунака 32
11040 Београд

Телефон: + 381 11 3672 564  
2660 386  
Факс: + 381 11 2666 980  

E-mail: info@iran.rs
  nur@iran.rs
persijski@iran.rs

Web: iran.rs
  iriran.me
iran.mk


Како да нас пронађете... 
(мапа)