Дијалог на штанду Ирана: Женска књиженост у Ирану и Србији

Уторак, 1. новембар 2016. године




Гостујући на трибини о упоредној женској књижевности на Иранском штанду, Наташа Марковић, писац, оснивач и власник издавачке куће Плави јахач, понудила је иранској књижевници Насим Мар'аши да објави њен роман "Јесен је последње годишње доба", награђен престижном иранском наградом "Џалал Але Ахманд", која носи име тамошњег познатог писца 20. века. Положај жене у иранској књижевности провлачио се кроз већину програма на штанду Ирана, земље почасног госта овогодишњег Београдског сајма књига, што је и тема о којој за "Данас" говоре Насим Мар'аши и Наргес Абјар, редитељ и књижевница, која је и у име своје земље отворила Сајам, пратећу Ревију иранског филма у Музеју југословенске кинотеке, која је почела њеним филмом "Ров 143", те одржала предавање на Универзитету Џон Незбит у Београду.

Насим Мар'аши спада у младе снаге иранске савремене књижевности. Такође је и новинар и сценариста, што је честа комбинација у земљи из које долази. Рођена је у Техерану, добитник је више престижних награда и лауреат је важних литерарних конкурса у Ирану.

- Код нас се на књигама обично стављају имена награда, али више представљају рекламни и продајни "ветар у леђа", него што отварају врата писцима. Ја желим да у свом писању експлицитније објасним и осветлим зашто мислим да је моја генерација јако чудесна на неки уврнут начин. Рецимо, радња мог романа "Јесен је последње годишње доба" прати судбине три девојке, од којих једна има проблеме у браку и налази се пред разводом, друга жели да оде из Ирана, док трећа не може да се снађе у друштву - трага за идентитетом у начином на који би се остварила. У прво време била сам убеђена да моје књиге читају само моји вршњаци, али сам касније у контактима са читаоцима схватила да то што пишем читају људи свих узраста - каже Насим Мар'аши.

Она истиче да је "почаствована предлогом Наташе Марковић да се нађе међу ауторкама Плавог јахача, али да је за објављивање на српском њене књиге, која је већ доживела италијанско издане, а преводи се и на енглески језик, потребно обезбедити добре преводиоце". Објашњава је досад написала само један сценарио по поруџбини, а да је један дугометражни играни филм и више кратких филмова радила по адаптацији својих дела.

Још на отварању Сајма књига Наргес Абјар ставила је до знања да су "Иранске пре око седамдесет година узеле перо у руке и почеле да пишу", да је "активно присуство жена на иранској књижевној сцени сада у порасту" и да "у Ирану на сваких пет мушких писаца, постоје три списатељице, чија дела се објављују и интензивно читају".

- Ја сам детињство провела у рату између Ирака и Ирана и то ми је данас у сећању, као да рат није завршен. После свих тих ратних дешавања суочили смо се многим променама, а једна од њих тиче се и положаја жене у друштву и њеног учешћа у јавном животу. У Ирану су тренутно многе жене активне у области кинематографије, књижевности и других области. Тренутно на нашим универзитетима студира више жена него мушкараца. Иранске жене траже своје место у иранском и светском друштву - истиче Наргес Абјар, књижевница и редитељ, аутор више од 30 књижевних дела, четири филмска сценарија.

На питање може ли се "ослобађање" жена у Ирану на било који начин упоредити са савременим феминизмом на Западу, она одговара да може да говори само само положају жене у иранском друштву, али да је доминација мушкараца "углавном универзална тема у свим друштвима Истока и Запада, јер жене морају да уложе много више труда да би се доказале и нашле своје место".


Наргес Абјар тврди да ислам има "позитиван утицај на остваривање и ширење женских слобода, по чему се Иран разликује од ислама у арапским земљама, где таквих слобода и могућности напредовања жена не постоје".

- Навешћу пример. Ја сам рођена у традиционалној породици у једном селу недалеко од пустињског града Јаза, који је такође веома традиционалан. У мом селу сада је 95 одсто жена факултетски образовано и породице се тиме поносе. Ситуација је таква да девојке са дипломом имају веће шансе да се срећно удају. У нашем селу чак и старије жене уче вожњу. Моја породица и фамилија су религиозне, али њима је велики понос да њихова кћи буде образована, има посао и ради. То показује да ислам није против тога, чим они као религиозни људи прихватају такву ситуацију - објашњава Наргес Абјар.

Према њеним речима, у Ирану нема ограничења кад је реч о уметничким слободама, уколико се "не доводи у питање национална безбедност".

- У Ирану се, без обзира што смо друштво муслиманске вероисповести, отворено говори о разним темама, укључујући и односе жене и мушкарца, уколико не доводе у питање друштвена правила. То нема везе са иранском државом и владом, корен тих правила је у иранској традицији и култури. Чак се може рећи да, уколико држава дозвољава све могуће, а традицији то не допушта, сам народ то неће прихватити. Ја сам то приметила и у Србији, где не видим оно што се може срести на Западу - у Француској, Немачкој - објашњава Абјар.

Она тренутно, на понуду једне немачке компаније, ради сценарио за филм о мигрантима из Сирије који због рата присилно напуштају отаџбину. Каже да је "тема на којој радим је хуманистичка и показује колико велике силе могу да униште ту хуманистичку страну у свету".

Кустурица и спокој у Београду

Наргес Абјар и Насими Мара'аши овој је била прва посета не само Београду, него и овом делу света. Абјар каже да је са Србијом донекле била упозната преко филмова Емира Кустурице, који су популарни у Ирану. Захваљујући њима "схватила је да постоји доста сличности између народа који живе на Балкану и земаља Блиског Истока, попут Ирана". Она сматра а да су "манифестације попут Сајам књига јако битне за приближавање два народа и право место за сусрет култура". Обе наше саговорнице указују и да су Иран и Србија прошли кроз ратна искуства. "Ја сам рођена време Иранско-ирачког рата, а кад сам одрасла слушала сам о рату на Балкану. Мислим да сви градови који су на неки начин имали рат на својој територији морају да имају дух, што је случај и са Београдом. У њему има неког спокоја и смираја, понекад из чиста мира све одједанпут само заћути и буде мирно, што је за мене фасцинантно", каже Мар'аши.

Бајец и Ахмадзаде пробијају лед

- Књига Владислава Бајца "Хамам Балканија" биће прва књига на српском језику која ће бити преведена на персијски језик после подужег, деценијама мереног застоја у узајамној књижевној размени између Ирана и Србије. Како је Данасу речено, у том "пакету" са персијског на српски језик требало би да буде преведен роман Хабиба Ахмадзадеа "Шах са жрвњем судбније". То је договорено претпоследњег дана јуче завршеног Београдског сајма књига на коме је Иран био земља почасни гост. Према подацима иранског књижевног критичара Асгара Мохамендханија, у последњих пола века у Ирану су преведена дела четири српска писца: Иве Андрића, Бранислава Нушића, Давида Албахарија и Данила Киша - реч је о проводу са страних превода, док у Србији нема преведених савремених иранских писаца. Он каже да је од српских писаца у Ирану најпопуларнији Нушић зато што би "његова дела, ако би се имена заменила иранским осликавала данашње иранско друштво".

Трогодишња обнова два споразума о сарадњи

- Током Сајма ирански и српски званичници обновили су потписали су два споразума о сарадњи - један општег карактера који се тиче спорта, образовања, уметности и књижевности, а други међусобне сарадње националних библиотека Србије и Ирана. Оба споразума обновљена су на три године - каже за Данас Мохсен Солејмани, директор Културног центра Исламске Републике Иран у Србији.

(Извор: Дневни лист "Данас")



 
Контакт

Незнаног јунака 32
11040 Београд

Телефон: + 381 11 3672 564  
2660 386  
Факс: + 381 11 2666 980  

E-mail: info@iran.rs
  nur@iran.rs
persijski@iran.rs

Web: iran.rs
  iriran.me
iran.mk


Како да нас пронађете... 
(мапа)