Излагање лидера Исламске револуције
на Међународној конференцији "Исламско буђење"



Прва међународна конференција Исламског буђења одржана је у Техерану 17. и 18. септембра 2011. године. На дводневној конференцији учешћа је узело више од 600 мислилаца и интелектуалаца из 80 светских земаља.

Конференцију је пригодним говором отворио лидера Исламске револуције Ирана Ајатолах Сејјед Али Хаменеи. Он је том приликом рекао следеће:


بسم‌الله الرحمن الرحیم

السلام علیکم و رحمة الله و برکاته
الحمدلله رب العالمین و الصلوة و السلام علی سیدنا محمد وآله الطیبین و صحبه المنتجبین

قال ‌الله العزیز الحکیم :

بِسْمِ اللَّـهِ الرَّحْمَـٰنِ الرَّحِيمِ
يَا أَيُّهَا النَّبِيُّ اتَّقِ اللَّـهَ وَلَا تُطِعِ الْكَافِرِينَ وَالْمُنَافِقِينَ إِنَّ اللَّـهَ كَانَ عَلِيمًا حَكِيمًا ﴿١﴾ وَاتَّبِعْ مَا يُوحَىٰ إِلَيْكَ مِن رَّبِّكَ إِنَّ اللَّـهَ كَانَ بِمَا تَعْمَلُونَ خَبِيرًا ﴿٢﴾ وَتَوَكَّلْ عَلَى اللَّـهِ وَكَفَىٰ بِاللَّـهِ وَكِيلًا ﴿٣﴾
[الاحزاب، ١-٣]ر


У име Аллаха, Милостивог, Самилосног

Есселаму алејкум ве рахметуллахи ве берекатуху
Елхамду лиллахи Раббил 'алемин ве-с селаму 'ала сејјидина Мухаммед ве алихи-т таyyибинва сахбихи ал мунтаџебин

Рекао је Аллах, Драги и Мудри:

"О Веровесниче, Аллаха се бој, а невернике и лицемере не слушај – Аллах, уистину, све зна и мудар је –
и следи оно што ти Господар твој објављује – Аллах добро зна оно што ви радите –
и у Аллаха се поуздај, Аллах је заштитник довољан!" (Ал-Ахзаб, 1-3)

Поштованим присутнима и драгим гостима желим искрену добродошлицу. Оно што је нас окупило на овом месту јесте исламско буђење, дакле, стање дизања и освешћивања унутар исламскога уммета које је сада подстакло величанствене промене међу народима овога региона и потакнуло устанке и револуције какве никада нису могле бити обухваћене плановима и рачуницама нечастивих који доминирају регионалном и међународном сценом. Догодила су се грандиозна уздигнућа и дизања која су скршила зидове аутократије, деспотије и монополизма, поразивши снаге које су штитиле те зидове и бедеме.

Нема сумње да су велике друштвене промене увек ослоњене на историјско и цивилизацијско богатство, те да су продукт полетности и прогресивности знања, идеја и искустава. У протеклих стотину и педесет година су бројне интелектуалне и џихадске личности покретале исламске покрете и мисаоне токове у Египту, Ираку, Ирану, Индији и другим земљама Азије и Африке, те су својим залагањем припремиле услове за постојећу ситуацију у исламском свету.

Исто тако су и догађаји из 50-тих и 60-тих година двадесетог века у одређеним земљама окончани формирањем режима претежно наклоњених материјалистичким мислима, идејама и идеологијама који су у крајњем исходу запали у замку западних доминацијских и колонизаторских сила. Но, и такав развој догађаја прерастао је у поуку која је умногоме допринела процесу формирања свеприсутних, општих и коренитих идеја актуелних данас у исламском свету.

Победа велике Исламске револуције у Ирану у којој је, како то рече велики Имам Хомеини, крв победила мач и која је довела до формирања непролазног, снажног, храброг и напредног система Исламске Републике, истовремено остварујући утицај на данашње исламско буђење, дуга је прича о којој се може дискутовати и истраживати, а која ће, без сумње, заузети посебно место у анализама и историографији актуелних прилика у исламском свету.

Сумирамо ли ове чињенице схватићемо да актуелна збивања у исламском свету која постају све интензивнија не представљају појаву без историјских корена, друштвене подлоге и мисаоне активности да би – како то мисле непријатељски настројене стране или они који површно размишљају – била краткога даха. Тога су свесни и они с непријатељским тежњама па због тога постојећа збивања и анализирају тако да устврде како су то збивања која ће брзо утихнути и да на тај начин угасе наду у срцима народа.

Ја се у овом братском обраћању желим задржати на три темељне тачке:

1. Резимираном осврту на суштину ових устанака и револуција;

2. Опасностима и претњама које се налазе на њиховом путу;

3. Предлозима за излечење и превенцију штета и опасности.

1. Када је реч о првој тачки илити теми, лично најважнијим фактором сматрам истинско и масовно присуство народа на пољу деловања и сцени борбе и џихада - не само срцем, вољом и иманом, него и телима. Велика је разлика између оваквог устанка и устанка којег изводи само одређена група униформисаних лица или чак једна оружана група која се бори пред индолентним па чак и наклоњеним погледима народа.

У догађањима током 50-тих и 60-тих година прошлога века у неколико афричких и азијских земаља тешко бреме револуција нису носили припадници разних друштвених група и младићи са свих страна тих држава него омање револуционарне групе с оружјем у рукама. Они су одлучивали и деловали а потом су или они или генерације после њих, на основу мотива и фактора који се могу избројати, мењали правац свога кретања па су и револуције тако прерастале у властиту супротност, а непријатељ би још једном успевао да успостави контролу и доминацију над том земљом.

Такви устанци су потпуно супротни од устанака у којим главну реч имају широке народне масе које храбро ступају на сцену и својим телима и душама се пожртвовано боре с циљем да непријатеља отерају са сцене. У овим револуцијама је народ тај који истиче пароле, одређује циљеве, идентификује непријатеља и одупире му се те тако трасира жељену будућност; ма колико то трасирање било сумирано. Народ не дозвољава промену смера, застрањење и компромис с непријатељима нити својим компромисним предводницима даје за право да мењају смер њихове борбе у њихово име.

У народном покрету могуће је да победа револуције буде остварена с извесним кашњењем, али ће победа бити остварена јер народ не предводе они који површно размишљају и који су нестабилни. На таква стања се понајбоље односи следећа реч Узвишенога:


أَلَمْ تَرَ كَيْفَ ضَرَبَ اللَّـهُ مَثَلًا كَلِمَةً طَيِّبَةً كَشَجَرَةٍ طَيِّبَةٍ أَصْلُهَا ثَابِتٌ وَفَرْعُهَا فِي السَّمَاءِ [ابراهیم، ٢٤]ر

"Зар не видиш како Аллах наводи пример – лепа реч као лепо дрво: корен му је чврсто у земљи, а гране према небу." (Ибрахим, 24)


Када сам путем телевизије видео одважни египатски народ на тргу Ал Тахрир, био сам уверен да ће ова револуција победити.

Да вам кажем једну истину: Након победе Исламске револуције и формирања исламског система у Ирану који је узроковао велики земљотрес међу материјалистичким властима на Истоку и на Западу, а муслиманске народе подстакао на несвакидашње покрете и борбу за властита права, ми смо већином очекивали да ће се Египат подигнути пре свих других. То очекивање у нашим срцима потицала је револуционарна прошлост Египта која је изнедрила бројне интелектуалце и велике револуционарне личности у Египту. Међутим, из Египта нису допирали јасни гласови. У своме срцу сам, као поруку египатском народу, рецитовао ову песму коју је спевао Абу Фарас:

اَراکَ عَصِیَّ‌ الدَّمعِ شیُمتُک الصبر
اَما لِلهوی نهیٌ علیک و لا امرٌ ..؟

"Гледам како сузе са стрпљењем гуташ
ал' зар те страст више на дела не гони…?"

Када сам угледао египатски народ на тргу Ал Тахрир и трговима других градова, добио сам свој одговор. Египатски народ ми је језиком срца говорио:

بَلی اَنَا مُشتاقٌ و عِندِیَ لَوعةٌ ولکنَّ مِثلی لایُذاعُ لهُ سِرٌّ

"Да, ја желим и у мени је жар за бољитком
јер дуго већ у себи носим тајну скривену…"

Ова света тајна скривена је воља и одлучност да се устане. Ова тајна је постепено оснажила, јасно се формирала и у одговарајућем историјском тренутку одлучила да се открије и ступи на величанствену сцену.

Тунис, Јемен, Либија и Бахреин су осуђени на исту осуду:

وَمِنْهُم مَّن يَنتَظِرُ وَمَا بَدَّلُوا تَبْدِيلًا [الاحزاب، ٢٣]ر

"И они који ишчекују, а ишчекивано не мењају". (Ал-Ахзаб, 23)

У таквим револуцијама принципи, вредности и циљеви се не објављују у унапред припремљеним манифестима одређених група или политичких партија него у мислима, срцима и очекивањима народа присутног на сцени, а који се напослетку објављују и установљавају кроз пароле и понашање народа. Оваквим приступом рачуници може се јасно одредити да су принципи актуелних револуција у региону – у Египту и другим државама – на првом месту усмерени ка следећем:

а) Ревитализацији и обнови националне части и поноса који је кршен, ниподаштаван и гажен током диктатуре искварених владара и под политичком доминацијом Америке и Запада.

б) Развијању заставе ислама који је од давнина дубоко укорењен у сржи народа и остваривању психолошке сигурности, правде и правичности, напретка и процвата који је једино остварив под окриљем исламског верозакона.

ц) Истрајности и отпору утицајима и доминацији Америке и Европе као сила које су током протекла два века нанеле највећу штету народима разних земаља и које су у том периоду ниподаштавале и обесправљивале народе бројних земаља.

д) Борби против окупаторског режима и кривотворене ционистичке владе која је, попут ножа, заривена у срце регионалних земаља, која је постала средством за наставак нечастиве доминације и која је један народ изгнала из његове вишевековне домовине.

Чињеница да су ове револуције у региону ослоњене на ове принципе и да теже њиховом обистињењу, без сумње, не свиђа се Америци, Западу и ционизму и они улажу максималне напоре не би ли је порекли, али порицање те чињенице не може променити њену суштину.

Чињеница да су ове револуције народне представља најважнији фактор у формирању њиховог идентитета и њихове суштине. Спољашње силе које су до последњег атома своје снаге и свим својим смицалицама и триковима настојале аутократске, искварене и себи наклоњене владаре сачувати на власти, силе које су од тих и таквих владара дигле руке тек када су пред одлучношћу народа изгубиле сваку наду у опстанак себи наклоњених владара на власти, немају право присвајати дио победе ових револуција. У земљи као што је Либија, уплитање Америке и НАТО-а не може маскирати и прикрити ову чињеницу. У Либији је НАТО изазвао ненадокнадиве и по много чему несагледиве штете. Да није било војног уплитања НАТО-а и Америке, можда би народ мало касније стигао до победе, али зато не би била изазвана тако силовита оштећења инфраструктуре у тој земљи, не би било побијено толико невиних жена и деце, и на концу они непријатељи који су годинама били Гадафијеви партнери не би могли тврдити да су одиграли позитивну улогу у тој ојађеној и ратом разореној земљи.

Народ и народни великани и они које је изнедрио народ истински су власници ових револуција и они су ти који су се заветовали да ће чувати ове револуције, трасирати им пут за будућност и допринети њиховом усавршавању – ако Бог да.

2. Када је реч о штетама и опасностима, најпре морам нагласити да опасности постоје, али да исто тако постоје и начини да се те опасности осујете. Размишљање о опасности не би смело обесхрабрити и застрашити народе. Пустите да се ваши непријатељи плаше вас јер:

إِنَّ كَيْدَ الشَّيْطَانِ كَانَ ضَعِيفًا [النساء، ٧٦]ر

"Шејтаново лукавство је заиста слабо." (Ал-Ниса, 76)

Узвишени Бог је о групи муџахида с почетка ислама објавио следећи ајет:

الَّذِينَ قَالَ لَهُمُ النَّاسُ إِنَّ النَّاسَ قَدْ جَمَعُوا لَكُمْ فَاخْشَوْهُمْ فَزَادَهُمْ إِيمَانًا وَقَالُوا حَسْبُنَا اللَّـهُ وَنِعْمَ الْوَكِيلُ ﴿١٧٣﴾ فَانقَلَبُوا بِنِعْمَةٍ مِّنَ اللَّـهِ وَفَضْلٍ لَّمْ يَمْسَسْهُمْ سُوءٌ وَاتَّبَعُوا رِضْوَانَ اللَّـهِ وَاللَّـهُ ذُو فَضْلٍ عَظِيمٍ ﴿١٧٤﴾ [آل عمران، ١٧٣-١٧٤]ر

"Оне којима је, када су им људи рекли: "Непријатељи се окупљају због вас, треба да их се причувате!" – то учврстило веровање, па су рекли: "Довољан је нама Аллах и диван је Он Господар!"
И они су се повратили обасути Аллаховим благодатима и обиљем, никакво их зло није задесило и постигли су да Аллах буде њима задовољан – а Аллах је неизмерно добар."
(Ал-и-Имран, 173-174)


Опасности треба спознати и препознати како у одупирању опасностима не би остало места за изненађење, сумњу или зебњу, а да би се опасности одстраниле неопходно је пронаћи и препознати решење и лек за њих.

Ми смо се после победе Исламске револуције суочили с тим опасностима, искусили смо их и, Божијом вољом, лидерством Имама Хомеинија, просветљеношћу и пожртвованошћу нашега народа, пребродили смо већину тих опасности. Наравно, завере од стране непријатеља и одлучност народа да се тим заверама одупре, процес је који се и данас наставља.

Ја штете и опасности о којима говорим делим у две групе: једну групу чине оне опасности које су укорењене у нама и које се издижу из наших слабости, а другу групу чине оне опасности које директно планира и програмира непријатељ.

Прву групу чине следеће појаве:

Осећај и умишљање да ће падом зависног и исквареног властодршца све бити готово. Спокој резултиран осећајем победе након чега следи слабљење мотива, воље и одлучности, прва је опасност која постаје још опаснија када се личности почну утркивати за положаје и функције сматрајући их освојеним пленом.

Битка на Ухуду у којој су браниоци теснаца напустили положаје у страху да не остану без дела ратнога плена, а због чега су на концу муслимани претрпели пораз и били критиковани од стране Узвишеног, симболичан је пример који не би смео остати заборављен. Осећај страха и језе од пројектованог спољашњег изгледа доминацијских сила и осећај страха од Америке и других сила које се уплићу, друга је штета и опасност коју можемо сврстати у прву групу и које се морамо клонити.

Истакнути предводници и храбри младићи морају страхове ове врсте избацити из својих срца. Поверење у непријатеља, његове лажне осмехе, обећања и подршку, такође је опасност које се посебно морају клонити предводници и истакнуте личности. Непријатеља треба моћи препознати у свакој одећи коју обуче и треба се клонити његових смутњи које гаји иза наличја пријатељства и скривене помоћи. Народ и револуцију треба сачувати од таквог понашања непријатељски настројених сила. Не треба се заносити и умишљати да је непријатељ нехајан, а храброст треба помешати с промишљеношћу и мудрошћу. Наспрам инсанских и џинских шејтана требамо мобилисати сву снагу веровања у Бога у властитој сржи. Свим снагама се треба клонити међусобног трвења револуционара и разилажења, несугласица и неслагања међу њима.

Опасности и штете из друге групе народи овог региона су претежно већ искусили. Прва опасност се огледа у довођењу на власт фактора који себе сматрају оданим Америци и Западу. Запад настоји да, након принудног пада с власти западним земљама зависних властодржаца, задржи основе власти и постојећег система те да на то тело уместо палог властодршца стави главу неког другог њима оданог владара и тако сачува доминацију. То на концу значи губљење свих успеха о ниподаштавање свих напора и залагања револуционара. У тој етапи, уколико се суоче с отпором и будношћу народа, настоје да на пут народа и народног покрета поставе разне факторе деструкције. Тај сценарио остварују кроз разне процесе попут предлагања модела власти, садржаја Уставног закона и томе слично, а тај сценарио тежи томе да исламске земље падну у културолошку, политичку и економску замку. Такав сценарио се може инфилтрирати и међу револуционаре те тако само једној фракцији пружити финансијску и медијску подршку, истакнути је изнад осталих и тако на маргину отерати истинске револуционарне снаге. И ова опасност у крајњем исходу може резултирати наметањем преуређеног система који би западним земљама требало да осигура наставак доминације над ситуацијом.

Ако ове тактике не би оствариле успех, онда би, судећи према нашим искуствима, посегнули за изазивањем нереда, терористичким актима, изазивањем грађанског рата међу следбеницима различитих религија или међу припадницима различитих етничких група или политичких партија па чак и међу народима и суседним владама, а све би то пропратили економским санкцијама, блокирањем националне имовине и свестраним пропагандним и медијским нападима и атацима. Циљ свих тих њихових напора је уморити народ и борце за слободу гурнути у безнађе. Они знају да, уколико остваре тај циљ, лако постаје могуће сломити и саму револуцију. Извршавање атентата на искрене велике личности, бацање љаге на имена неких од њих и поткупљивање слабијих фактора, такођер су устаљене методе западних сила – оних који тврде да представљају цивилизацију и морал.

У исламском Ирану, документи пронађени у Шпијунском гнезду (Америчка амбасада у Техерану пре Револуције прим. пре.) показали су да су све те завере врло прецизно планиране од стране режима Сједињених Америчких Држава против иранског народа. За њих је враћање зависних, деспотских и аутократских режима у револуционарним земљама принцип који прописује све споменуте прљаве и подле методе.

3- У последњем делу свога обраћања, предочићу и на избор понудити сугестије и предлоге утемељене на нашем искуству у Ирану и на резултатима прецизних студија о другим земљама. Нема сумње да услови и прилике међу свим народима и у свим државама нису исте, али постоје предлози који могу бити корисни свима.

Најпре је потребно истаћи да је ослањањем на Бога и веровањем у истинитост Његових обећања о неспорном доласку коначне победе, те коришћењем мудрости, одлучности и храбрости могуће савладати и превазићи све сметње те из тих сметњи и опасности изаћи као победник. Наравно, дела за која сте се одлучили су изузетно велика па стога морате бити спремни да за тако велика дела понесете и веома тешке терете и издржите огромне напоре. Заповедник правоверних, Али (а.с.), је рекао:

فَإِنَّ اللَّهَ لَمْ یَقْصِمْ جَبَّارِی دَهْرٍ قَطُّ إِلَّا بَعْدَ تَمْهِيلٍ وَ رَخَاءٍ وَ لَمْ یَجْبُرْ عَظْمَ أَحَدٍ مِنَ الْأُمَمِ إِلَّا بَعْدَ أَزْلٍ وَ بَلَاءٍ وَ فِی دُونِ مَا اسْتَقْبَلْتُمْ مِنْ عَتْبٍ وَ مَا اسْتَدْبَرْتُمْ مِنْ خَطْبٍ مُعْتَبَر

"Стога, заиста, Аллах никада не саломи врат било којем обесном тиранину на овоме свету а да му пре тога не даде времена и могућности (да се поправи), нити залечи ране било којег народа (уммета) а да га најпре не засу недаћама и јадом. Чак и делић од невоља и беда које већ јесу или које ће вас тек задесити довољно би требало да вам буде за наук."

Важан предлог је да себе увек видите активнима на пољу: فَإِذَا فَرَغْتَ فَانصَبْ"А кад завршиш, молитви се предај." И увијек Узвишеног Бога сматрајте Оним који вам помаже: وَإِلَىٰ رَبِّكَ فَارْغَب"И само се Господару своме обраћај." Молимо Аллаха да нам помогне како нас наше победе не би занеле и нехајним учиниле:

إِذَا جَاءَ نَصْرُ اللَّـهِ وَالْفَتْحُ ﴿١﴾ وَرَأَيْتَ النَّاسَ يَدْخُلُونَ فِي دِينِ اللَّـهِ أَفْوَاجًا ﴿٢﴾ فَسَبِّحْ بِحَمْدِ رَبِّكَ وَاسْتَغْفِرْهُ إِنَّهُ كَانَ تَوَّابًا ﴿٣﴾ [النصر، ١-٣]ر

"Када Аллахова помоћ и победа дођу,
и видиш људе како у скупинама у Аллахову веру улазе
ти уз хвалу величај Господара и моли Га за опрост, Он је увек покајање примао." (Ан-Наср, 1-3)

Ово је истинско богатство и истинска подршка једном верничком народу.

Други предлог је да непрестано ишчитавате принципе револуције. Пароле и принципи морају бити усклађени с основама и прописима ислама. Независност, слобода, правдољубље, непредавање наспрам диктатора и колонизатора, негирање свих врста етничких, расних и религијских дискриминација, непоколебљиво негирање ционизма, стубови су данашњих покрета у исламским земљама и сви су преузети из ислама и Кур'ана.

Своје принципе спустите на папир, своје изворности чувајте с посебном осетљивошћу, не дозволите да ваше будуће системе пишу ваши непријатељи и не дозволите да исламски принципи буду жртвовани зарад привремених пролазних користи и интереса. Одступање од основних принципа револуције почиње од одступања од парола и циљева. Никада не верујте Америци и НАТО-у и злочиначким режимима попут Енглеске, Француске и Италије које су ономад међусобно делили вашу земљу да би је пљачкали. У њих сумњајте и у њихове осмехе не поверујте, јер се иза тих смешака и обећања крију смутње и завере. Своја решења сами проналазите у бујном извору ислама и не прихватајте рецепте које вам нуде странци.

Још једна важна сугестија је да се суздржите од било каквих религијских, етничких, расних, племенских или граничних несугласица и неслагања. Званично признајте разлике и њима управљајте. Разумевање међу исламским орјентацијама и заједницама је кључ спаса. Они који потпирују ватру раскола тако што неверником прозивају овога или онога, иако сами тога нису свесни они су плаћеници и шејтанови послушници.

Стварање система је ваш велики и суштински посао. То је врло компликован и мукотрпан посао. Не дозволите да вам намећу своје моделе лаицизма, западног либерализма, радикалног национализма или левичарског марксизма. База источног левичарског блока је пропала, а западни блок се успева одржати захваљујући искључиво насиљу, ратовима и застрашивањима, али ни тај блок не очекује светла будућност. Крајњи циљ треба да одреди уједињени исламски уммет који треба да створи нову исламску цивилизацију на темељу вере, разума, науке и етике.

Ослобођење Палестине из крволочних канџи циониста такођер је велики циљ. Земље Балкана, Кавказа и Западне Азије након осамдесет година су се ослободиле из канџи бившег Совјетског Савеза, па зашто онда напаћена Палестина да се након седамдесет година не ослободи из ропства циониста? Данашња генерација исламских земаља има потребан потенцијал за тако велика дела. Данашње младе генерације су понос својих предака. Као што рече један арапски песник:

قالوا: ابوالصَّخر مِن شَيبان قُلتُ لَهُم كلاّ لَعمَری ولكن منهُ شيبانٌ
وَ كَم اَبٍ قد عَلاَ بِابنٍ ذُری شَرَفٍ كما عَلا برسول الله عدنانٌ

Имајте поверења у своје младе нараштаје, у њима оснажите дух поверења и обогатите их искуствима искусних и стараца.


Овде постоје две изразито битне тачке:

Прва је та да нације које су извеле револуцију и ослободиле се гаје врло важно очекивање а то је да буду присутне на сцени и да имају непобитну улогу у процесима бирања државне власти. Пошто су те нације верничке и верују у ислам, њима најдостојнији је систем исламске демократије – дакле систем у којем носиоци функција власти бивају бирани гласом народа и поштују вредности и принципе на којим почива власт а који су утемељени на исламској спознаји, просветљености и исламском верозакону. Овај систем је могуће применити у разним државама и могуће га је обистинити у складу с приликама у тим земљама, али је неопходно добро пазити да у том процесу овај систем не буде поистовећен а потом и замењен с западном либерал-демократијом. Лаичка и на тренутке антирелигијска демократија нема ништа слично с исламском демократијом оданом изворним вредностима и принципима ислама у државном систему.

Друга тачка је та да исламизам не сме бити поистовећен с декаденцијом, секташтвом, ступидним предрасудама и радикализмом. Граница између ово двоје требало би да буде исцртана линијом јарке боје. Верски радикали који претежно иду заједно са заслепљеним насиљем, фактор су декаденције и дистанцирања од узвишених циљева револуције, а то значи удаљавање народа од револуције и у коначници пораз револуције.

Да сумирам: говор о исламском буђењу није говор о нечему нејасном, недефинисаном, неодређеном или дискутабилном, него је реч о нечему што има спољашњу егзистенцију, што се види и што се осећа, што је испунило простор и подстакло велике устанке и револуције, неутралисало велике играче на непријатељском фронту и избацило их са сцене. Према томе, сцена још увек изискује залагање и напор како би покрет стигао до остварења крајњих циљева. Ајети које смо проучили на почетку овог обраћања су најбољи и најделотворнији рецепт – заувек и нарочито у овом осетљивом и судбоносном раздобљу. Ови ајети се наизглед обраћају часном Посланику (с.а.w.с.), али у суштини представљају обраћање свима нама без изузетка. У овим ајетима је на првом месту сугерисана богобојазност у њеном узвишеном и свеобухватном значењу, а после богобојазности је сугерисано одбијање покорности неверницима и лицемерима, те слеђење Божије Објаве и на крају крајева ослањање на Узвишеног Бога…

Још једном ћемо проучити ове ајете:

بِسْمِ اللَّـهِ الرَّحْمَـٰنِ الرَّحِيمِ
يَا أَيُّهَا النَّبِيُّ اتَّقِ اللَّـهَ وَلَا تُطِعِ الْكَافِرِينَ وَالْمُنَافِقِينَ إِنَّ اللَّـهَ كَانَ عَلِيمًا حَكِيمًا ﴿١﴾ وَاتَّبِعْ مَا يُوحَىٰ إِلَيْكَ مِن رَّبِّكَ إِنَّ اللَّـهَ كَانَ بِمَا تَعْمَلُونَ خَبِيرًا ﴿٢﴾ وَتَوَكَّلْ عَلَى اللَّـهِ وَكَفَىٰ بِاللَّـهِ وَكِيلًا ﴿٣﴾ [الاحزاب، ١-٣]
ر

У име Аллаха, Милостивог, Самилосног
"О Веровесниче, Аллаха се бој, а невернике и лицемере не слушај – Аллах, уистину, све зна и мудар је –
и следи оно што ти Господар твој објављује – Аллах добро зна оно што ви радите –
и у Аллаха се поуздај, Аллах је заштитник довољан!"
(Ал-Ахзаб, 1-3)


والسلام علیکم و رحمة الله

У миру и Аллаховој милости вас поздрављам!
















 
Контакт

Незнаног јунака 32
11040 Београд

Телефон: + 381 11 3672 564  
2660 386  
Факс: + 381 11 2666 980  

E-mail: info@iran.rs
  nur@iran.rs
persijski@iran.rs

Web: iran.rs
  iriran.me
iran.mk


Како да нас пронађете... 
(мапа)