Излагање доктора Руханија, председника И. Р. Ирана током посете Индонезији

Четвртак, 28. мај 2015. године




У име Бога


У једном делу свог излагања, он је нагласио важност јединства и осудио поделе:


"Данашњу поделу у свет ислама унели су непријатељи ислама, незналице и они који су подлегли немару. Подсећам на мисао нашег покојног имама Хомеинија (Бог му се смиловао), који је рекао да један муслиман сунија који говори против муслимана шије, или ако муслиман шија говори против муслимана суније, да ниједан од њих није суније, ни шија. Данашњи свет је свет исламског јединства".

У свом излагању, господин Рухани се осврнуо на изворну племенитост људи и вредност њихових живота са аспекта ислама:

"Данас, важно питање за нас муслимане, пре свега јесу људски животи, не само животи муслимана. Животи свих људи. Ми не треба да дозволимо да страдају невини људи, убиство невиног човека је убиство хуманости. Вредност једног невиног човека одговара вредности целокупног људског рода; где, у којој школи мишљења или књизи имате тако лепо објашњење?

Божији посланик Мухамед је (с) рекао:

"Позив потлачених је важан за нас и треба да похитамо свакоме ко нас позива тражећи помоћ, муслиману или немуслиману".

Са становишта људских права, страдање недужног човека, без обзира на његову верску припадност, било да се ради о шији, сунији, јеверејину, хришћанину или будисти, има исту тежину.

Ми не жалим због убиства муслимана, жалимо због убиства сваког невиног човека, без обзира на то којој вери припада. За нас је људски живот најважније питање. Важна нам је безбедност људи, то је дужност влада, учењака и мислилаца".

Господин Рухани је у наставку излагања рекао:

"Чули сте за причу када је нека особа напала и опљачкала једну немуслиманку и једну хришћанку. Имам Али (а.с.) је рекао: "Свако ко умре у стању жаљења због злостављања недужне особе, неће бити прекорен". Ово су речи Алија ибн Аби Талиба (а.с.), великог друга Божијег посланика (с), да онај ко умре од туге због тога што је недужна особа злостављана, неће бити прекорен што је овај свет напустио у тузи и жалости".

Председник Исламске Републике у наставку се осврнуо на тему очувања безбедности:

"Данас, наш главни приоритет је очување живота и безбедности људи у читавом свету, и ова обавеза није ограничена само на свет ислама. Ми муслимани као верску дужност признајемо вредност људског живота са становишта права, и убиство сваког недужног и потлаченог човека, без обзира на његову националност и вероисповест, је за осуду".

Господин Рухани је између осталог указао и на важност осећања достојанства и поноса у исламском свету:

"Још једно питање које је у данашњем свету важно за нас, јесте наше достојанство, достојанство исламског света и достојанство нас муслимана.

Сви муслимани и сви они који су открили пут Божијег посланика (с) и који се крећу тим путем, треба да осећају понос и достојанство.

Неки у муслиманском свету данас, на жалост, руше достојанство нас муслимана, на жалост у име џихада и религије потежу мач ка лицу Посланика (с) и ислама и тако скрнаве достојанство и понос ислама у свету.

Ону су код многих људи и омладине у свету изазвали подозрење према исламу и код њих створили исламофобију. Ми треба да осећамо одговорност према овом трагичном инциденту".

Доктор Рухани се такође осврнуо и на одбрамбену функцију џихада:

"Први стих Кур'ана који говори о џихаду - борби на Божијем путу - дакле, први стих који је објављен у Кур'ану у вези џихада, каже да џихад у исламу има одбрамбену сврху. Претходни стих каже да је борба дозвољена онда када муслимани буду угњетени.

Према томе, исламски џихад је ради одбране потлачених. Исламски џихад је ради заштите богомоља - храмова, цркава и синагога. Џихад у исламу подразумева заштиту и одбрану у општем смислу.

Постављам питање оним оријенталистима и стручњацима за ислам који су лажно рекли да је ислам религија мача: Да ли је ислам у Индонезији стигао мачем? Питам их да ли се ислам на подручју Источне Азије раширио мачем?

Ислам није вера мача, ислам је вера позивања и логике. Ислам никада никоме није наметнуо веровање. "Нема присиле у вери".

Вера која се шири мачем нема никаквог смисла. Вера подразумева уверење; може ли уверење да се стекне мачем и присилом?"

У наставку излагања др Хасан Рухани је истакао да је ислам вера која се темељи на логици, милости и љубави:

"Границе ислама су границе рационалности, логике и милости. Часни Посланик ислама (с) био је посланик милости. Питам вас - верске учењаке, интелектуалце и мислиоце: Да ли је Божији посланик (с) у време када ислам још није био довољно снажан и када су његови припадници ушли у Медину, тога дана који је означио почетак успостављања исламске власти, какво је било њихово поступање према јеврејима и хришћанима који су тада живели у Медини, и да ли се разликовало од поступања када је Посланик (с) последње године свог живота био на врхунцу своје моћи? Зар у Медини нису живели и следбеници других религија? Посланик (с) није протерао ни јевреје ни хришћане из Медине, чак је био толерантан и према онима за које је знао да су лицемери".

Часни посланик (с) нам је донео веру толеранције, суживота, саосећања и милосрђа".

Др Рухани, председник Исламске Републике Иран, у наставку излагања се осврнуо на значај напретка и развоја у исламском свету: 

"Питање развоја је од великог значаја за свет ислама.Ислам је религија цивилизације, науке и религије, он је вера спољашње и унутрашње чистоће. Посланик (с) је непрестано позивао људе чистоћи и хигијени. Ислам је људима даровао чистоћу, унутрашњу и спољашњу, и он је подстицао људе на знање и међусобну толеранцију. У најкраћем, ислам је и објављен ради усавршавања морала.

Наша вера је вера морала. Вера суживота међу људима. Ова вера од нас тражи раст, културу, науку и знање. Ако ми муслимани не постогнемо научни и економски развој, нећемо моћи да се спасимо завера непријатеља ислама и оних који угњетавају муслимански свет. Ми на подручју науке и знања треба да помогнемо једни друге".

Председник Исламске Републике Иранa се осврнуо и на значајан развој Ирана у периоду након Исламске револуције: 

"Иран је платио високу цену за развој науке и технологије. Ако су нам увели санкције, то је било због науке и знања; ако нам је Запад увео санкције, то је урађено због научног напретка, ако су нам западњаци увели санкције, то је због тога што су хтели да задрже монопом над неким технологијама. Они су гневни на саму помисао о губитку монопола над науком и технологијом и сматрају да њихова доминација у свету подразумева војну, економску и научну доминацију".

Др Рухани је у наставку истакао да је технолошки развој право свих људи у свету: 

"Ми сматрамо да сви имају легитимно право на научни и технолошки развој, па тако и муслимани. У томе треба да будемо сложни и јединствени - и стручњаци и академици, интелектуалци, и у реалној и у виртуелној сфери, и подржимо и помогнемо једни друге.

Ако узмемо у обзир приоритете исламског света, имаћемо један други свет. Ми према нашој деци и будућим генерацијама имамо велику одговорност и мисију.

Не дозволимо да у нашој омладини заживи подозрење према исламу и наслеђу Часног посланика (с) и да нас неко други путем поделе, неслоге, насиља и екстремизма удаљи од наше вере. Наша вера је вера љубави, вера братства. Нека и у нашим поступцима и нашим речима превлада умереност".

На крају свог излагања др Рухани је указао на примере суживота у Исламској Републици:

"У Ирану, шије и суније живе заједно једни с другима, у то може да се увери свако ко посети Техеран где може видети храмове који су ту налазе вековима уназад. Ти храмови се и данас налазе на истом месту. У нашем парламенту, у исламској саветодавној скупштини, присутни су и шије и суније, и јевреји, хришћани и зороастријанци. Сви они заједно налазе се у јединственом реду".




 
Контакт

Незнаног јунака 32
11040 Београд

Телефон: + 381 11 3672 564  
2660 386  
Факс: + 381 11 2666 980  

E-mail: info@iran.rs
  nur@iran.rs
persijski@iran.rs

Web: iran.rs
  iriran.me
iran.mk


Како да нас пронађете... 
(мапа)